Ušla ja u jednu od ovih novih varijanti šuć – muć prodavnica u kojima ima malo turskih stoljnaka, malo kineskih jastučnica, mahom domaća plastika, činije, kuhinjski asortiman, pa dečje igračke, poreklo NZNM ili ne znam, zavese malo iz indijan shop-a, malo second hand varijanta. I opstaje taj mešoviti butikić u kraju tako dve, tri godine. Nego nema više moje omiljene prodavačice.
Razgledam, sve hoću da pitam za nju.
Bojim se da ne čujem nešto što mi se ne bi svidelo, i ne znam otkud mi taj neki mrzak osećaj.
Kad u tom trenutku uleće našminkani babac, smrzla se, pa sve hukće i nešto ubrzano priča i ni minut nije prošao, već sruši keramički lepi tanjir sa slikom Deda Mraza na dnu. Krc – krc i parčići se rasuše. Babac ni kuku, ni izvinite, ni šok, već ti zaređa:
– Jebo i keramiku i plastiku bar da sam porcelan skrckala pa da platim duplo! Ovo ionako ni za šta ti nije. Hajd’ daj drugu, platiću obe ali da mi daš popust na dve!
Prasnusmo u smeh. Dade njoj prodavačica popust. Bolje da baka krene što pre kući. A da je opaka baka jeste!
Pitam ja, sad sam se otkravila, gde je moja stara prodavačica, njena koleginica. Gledam je ona sva onako lenja, usporena ali nasmejana.
– E, neko da i pita za nju, kaže ona meni. Eto vi ste je upamtili. Šta da Vam kažem optužili je da je pokrala neku trafiku, tamo se zaposlila, a nije naravno ukrala nikad ništa. Neki je klinci uveče opljačkali ali reketiraju gazdu. Gazda njoj oduzeo platu za ceo taj mesec. Ona ga tužila i vamo tamo na sudu ispade da je ona pokrala. Pri tom u drugom stanju je bila. Od stresa izgubila je bebu. U bolnici dobila neku bakteriju, lečili je. Vratila se kući, legla, zaspala i sledećeg jutra kada se probudila to više nije ista žena. To joj je bio poslednji dan kad je bila ona stara Bilja.
– Pa kako, šta se desilo ujutru?, pitam ja
– Pa znate ono, odlepila. Pije neke lekove ili vegetira ili razbija sve po stanu, beži i trči po ulicama. Viče, plače u hodniku zgrade, kažu.
– Pa što je otišla da radi u tu trafiku aman?
– Pa znate ovo drži njen muž. Ustvari, znate on nju odavno ne voli. On i ja znate, već smo duže u vezi, i ja čekam bebu, reče mi, i pokazuje mi stomak koji do tada nisam ni primetila.
Mnogo sam razjapila usta, svesna sam toga a oči su mi kao sovi, garant, srce mi stalo. Gledam je kao tupson najveći. Ona mirna. Ima onaj trudnički osmejak. Šta da joj pa kaže čovek.
– Lepo, prozborih ja. A kad ćete da se porodite?
– Za dva meseca ako sve bude u redu.
– A sa njom, Biljom šta ćete?
– Nju smo vratili kod brata i majke. U toku je razvod. Nego jeste izabrali nešto?
Ah, da, ali ne mogu ni da se setim šta sam htela. Vidim onaj tanjir sa slikom Deda Mraza, ostao još jedan, dohvatim i svom snagom ga razbijem o pod.
Ona skoči i vrisnu.
– Pozdravite mi Bilju kad vas oplete negde iz ćoška, dok onako luda vija ulicama, ako Bog da, rekoh joj i izađoh.
photo: www.etsy.com
Slučajni bloger 
Komentari na: "Kratki rezovi u obližnjoj radnji" (23)
jebem ti…
život ti j….
Olja, carice!
Ako se ovo stvarno desilo… strahota.
Ali razbijanje tanjira na kraju je malo preterana reakcija. Nisu je ni taj čovek koji drži prodavnicu ni ta trudnica poslali da radi u tu trafiku što je dovelo do stresova da izgubi bebu. Nisu je ni zarazili tom bakterijom. Ljudi budu zajedno pa se rastaju, ne može niko da se krvi za neke stvari koje se dešavaju nakon rastanka. Kao kad bi ja, recimo, usput zastao na ulici da porazgovaram 5 minuta sa nekim kog sam slučajno sreo, a onda kad nastavim dalje padne mi klavir na glavu. Zar bi taj prijatelj s kim sam pričao bio kriv što me je zadržao?
Možda nisam u pravu, ali to je neko moje tumačenje na osnovu informacija iz priče. Ima tu još dosta stvari koje ne znamo da bi izvukli neki pravi sud o svemu (zašto su se rastali, s kim je Bilja imala dete, da li je prodavačica uticala na njihov rastanak itd.)
Izvinjavam se na dugom komentaru. U svakom slučaju su Vam dobri tekstovi 🙂
Malo sam pustila na fb ali sad ozbiljno da kazem ovo je priča a tanjiri su metafora. Iz života je uzeta sudbina jedne žene ali sama priča je sklopljena simbolično. Ovo su fikcije. Što se tiče toga ko je prouzrokovao sudbinu žene je jasno u priči kako jedna stvar vodi drugoj i kako su nekad posledice kobne…
Baš ako si… ako ikad ponovo uđeš, tresni jedan i za mene
Što bi ti rekla; Qq 😦
ja sam tu priču i doživela kao metaforu. jebem ti i naivna isčitavanja. mi smo ovde pisci a ne ispovednici. fikcija ili fakt, nebitno
Pa da, naravno 🙂 Nije ovo fb status ili dokumentarac 🙂 Nema veze. Dešava se
u pravu si. 🙂
Hvala Sandra na pravoj konstataciji i podsecanju. Reč struke 🙂
Ne pratim dugo Oljin blog i nisam mnogo upoznat sa njenim načinom pisanja. Par ljudi koje pratim pišu i fiktivne i priče koje su im se desile. Ova priča je po načinu pisanja meni delovala kao prepričan događaj i na osnovu toga sam imao neko mišljenje.To što ljudima deluje realno, opipljivo, treba da se tumači kao dobra stvar. Dobro je napisana. Međutim, to što sam pogrešno razumeo da li je priča fiktivna ili realna nije razlog da psujete moje „naivno iščitavanje“, niti menja moje mišljenje o postupku lika iz priče. Iako mi se niste direktno obratili znam da ste to rekli nakon što ste pročitali moj komentar i to nije lepo. Nisam odobrio ponašanje lika u priči. Ne vidim šta je tu toliko loše. Najnormalnije je da se o priči i likovima i njihovim postupcima diskutuje, a ne samo hvaliti autora radi reda. Prava pohvala je ako se čitaoci pokrenu i diskutuju o priči
Ok polako nema razloga za fajt 🙂 Prica bilo da je fiktivna ili cak da je doslovce preprican stvaran dogadjaj govori pre svega kako jedna stvar povlaci drugu, trecu…i na kraju je ostavljeno da ce mozda prouzrokovati jos nesto…ne zna se sta ce Bilja mozda uraditi. Poenta je u tome da neke uzrocno posledicne stvari nisu bas ni naivnih posledica i da ima takvih primera dosta i u zivotu.
Kod vas u komentaru pogresno je jedino to da ste trazili krivca…i poredjenje sa klavirom i slicno…a poenta nije u krivici bar moja zelja je bila da ne trazim krivca vec odgovornost svakog od nas da se o njoj porazmisli…
Tanjire nisam razbijala 🙂 u stvarnom zivotu oni su metafora…kako se polako lepe stvari urusavaju dok ne ostane ni jedan tanjir…
Zar se, kada se poteže pitanje odgovornosti, ne traži i krivac na neki način? Nekad je to isti pojam. Možda sam iskoristio pogrešnu reč, ali evo, neka bude da se u mom primeru sa klavirom prijatelj smatra ili ne odgovornim za stvari koje se dešavaju nakon razgovora. Ali razumem, cilj je bio samo prikazati kako nešto utiče na to kako će se stvari dalje odvijati i tako u nedogled, a ne ko je kriv. Svoj odgovor sam dao zato što narator svojim potezom razbijanja tanjira određuje krivce ili odgovorne. Samo sam se fokusirao na taj lik i njegov postupak, a ne na opštu poruku.
Svako ima pravo da vidi ono sto zeli sto se mene tice…inace poruka je po meni jasna a ako bi vi oslobodili bilo kakve odgovornosti supruga koji je varao zenu sa radnicom /jer poredite sa klavirom koji pada/ a muz to svesno radi/ a vas prijatelj vama ne radi nista i klavir pada negde tamo poredjenje je potpuno nerevalantno…ja ipak ispricah ja mislim vrlo jasnu pricu ne bih sad da je vise crtkam…
U priči se ne spominje da ju je varao i da li je radnica počela da radi nakon rastanka Bilje i gazde ili je već radila, čak ni s kim je Bilja trudna. Razumem da je Vaša namera bila da se sve gore što ste naveli u komentaru podrazumeva, ali čitalac ne može baš da protumači sve što je zamišljeno a nije napisano. „On nju više ne voli“ ne navodi da ju je baš prevario. Ja sam razumeo kao da su se već rastali pa je onda upoznao drugu ženu s kojom sad čeka dete.
Jeste imao neki indirektan uticaj na to što joj se desilo ali nikako direktan. Nije je on poslao u trafiku niti prouzrokovao sve što se dalje desilo (suđenje, bakterije i ostalo). S druge strane, na mom primeru, prijatelj me je zadržao tih pet minuta i direktno uticao na to da se baš u trenutku kada klavir pada zadesim na tom mestu. Ako se traži odgovornost prijatelj bi čak bio odgovorniji od gazde.
Nije mi namera bila nikog da naljutim i izvinjavam se ako je do toga došlo. Zbog toga neću više da komentarišem i komplikujem i razvlačim situaciju kao ludak. Nadam se da ste razumeli šta sam hteo da kažem. 🙂
Bojim se da su sad vasi komentari manje razumljivi od ove moje price. Ja zaista ne smatram da sve mora da se nacrta pri tom verovatno niti jedna pesma a kamoli kraca prica ne bi ljudima bila jasna kad bi se crtala bukvalno. Nismo u umetnosti da bi pisali dokumente. Eto vecini je bilo jasno vama nije …ne vidim zasto, ali sve je u uglu posmatraca ocigledno cak i kad su neke stvari ocigledne. Ne vidim kako bi vas prijatelj bio krivlji ili uopste kriv ako vas slupa taj klavir ali hajde mislite da je tako.
Ako u prici pise da je u toku razvod tek sad – da li da nacrtam da zena koja nije razvedena i trudna je bila – sa muzem ako drugacije nije receno, prevarena je i ljubavnica je trudna ili da snimam crtane filmove ne znam evo pitam se…
ok
uzgred, ne pričam sa nepoznatima, ni na ulici ni na blogu. mante se razgovora sa mnom
Odgovornost nije neminovno krivica. Naprotiv. Odgovorni smo da ne bi ispali kasnije u necem krivi bespotrebno. Takodje, ako i pogresimo i jesmo krivi pokazujemo odgovornost brigom ili pomazuci ili osecajuci zal…itd.. Ovde nema pokazane odgovornosti kod likova…
Ne znam koliko je uputno uključivati se u raspravu koja se toliko proširila i produžila i u kojoj se traže odgovori sadržani u samom tekstu, ali osećam potrebu da kažem da je meni ovde sve apsolutno jasno. Žena je morala da se izmesti ili su je svesno izmestili … ovo dvoje, koji čekaju bebu. I sva njena nesreća počela je odatle i od tada.
Vecini je jasno. Mislila sam diskutovacemo o necem sto je korisno ali izvrtesmo se par krugova na ringispilu
☺