O frazama u govoru i pisanju

 

Obično gledamo da izbegnemo fraze. Ma i stvarno, dosta ih je! Međutim, postoji jedan mali problem, one se uvek vraćaju, dobace preko ulice, u autobusu, u medijima uhaha! Cirkulišu. Pomislih jake li su, žilave. Šta ih čini takvim?

Bilo da se radi o usmenoj komunikaciji ili pisanju, javnom govoru, dugo pripremanoj besedi, pa sve do facebooka i twittera fraze puste po koji listić, laticu, rascvetaju se u nekom paragrafu.

Ukratko, šta mi radimo? Mi smo jedna u nizu generacija. Rađamo se i imamo slične dileme kao i pre tri, četiri veka. Koliko god civilizacijski idemo nekud (više se ne usuđujem reći napred, razumete me i zašto), po pitanju suštinskih sadržaja i traženja smisla mi smo uvek, kako se rodimo na nekoj sličnoj polaznoj tački, oduvek. Ništa mi nismo rešili. Mi pitamo, pitamo …tražeći put…ne odgovore. I onda zapravo, svi pokušavamo da opišemo ili objasnimo iste stvari na drugačiji način, na svoj način. Bojimo slična propitivanja svojom ličnošću i tu je cvet kreativnosti. Koliko već dugo traje i iznova se rađaju ti ciklusi odgovori su se sakupili u poslovice, u tradiciju, u što bi moja baba rekla, i u fraze.

Ipak fraze imaju dve strane. Tačne su i izlizane. Poslovice i babe još su zadržale poštovanje i mudrost.

Fraze imaju i sociološku ulogu, povezuju nas, kad ih čujemo osećamo da smo na poznatom terenu. Ipak, većinom su nam već mrske. Tužne fraze 😦  Nekad ih ismejavamo. Nekad mislimo da njih u pisanju i govoru koriste ljudi manjih dometa. Tačno i nije. Političari, hajde ok. Ustvari, nije u redu ali navikli smo.

Šta kada je kreativno pisanje u pitanju? Da li je fraza virus društva i okoline od koga se pisac nije sasvim izlečio?  Možda se baš u njoj zadržala misao koja nas muči samo je već davno formulisana, jer dugo postoji ovaj svet i još se izlizala, ofucala, uh strašno!

Zapravo, kreativnost i jeste prerastanje fraza. Stvaranje ipak podrazumeva davanje, davanje novog ovom svetu, dok smo tu. Tada se oseća ushićenje ili onaj izduvni ventil, izduvani balon, pražnjenje, kako god hoćete, mada lepše mi  je reći, katarza.

Izbegavajući ih naravno, fraze ne bi smeli da zanemarimo i da se ne zapitamo zašto su tu i koja je poruka kada nam se desi da ih iskucamo, napišemo na papiru a onda nas počnu „žuljati“  i pitamo se šta ja zapravo novo imam da kažem?

I neke loše navike mogu biti dobri učitelji u pisanju, a to jesu fraze.