Kako je biti komarac u Srbiji

Moj prvi pokušaj satire

Svi znaju da si štetočina. Svi znaju vreme kad mogu da te zapraše i zaustave tvoja legla u početku  da se ne razmnožavaš i ne širiš zarazu, no nema sredstava, ni volje. Komarci izgleda imaju prijatelje u Srbiji. Oh, pa mi smo uvek bili dobrodušan narod, učtiv prema domaćim i stranim posetiocima. I vanzemaljci su nama dobrodošli. To je ta crta, Balkan, Beograd, Šumadija, južnjaci…

Komarac nije turista. Mada su se kažu pojavili neki tigrasti – turisti medju komarcima. Hit, u njih ni ne verujemo. Ta se priča odmah pretvorila u prvi mah u teoriju zavere kako to kod nas obično biva. Otkud bi pa turisti sa Nila kod nas svraćali?  Ma jok! Vidi ove što ga tupe! Bolest pasa od komaraca, nekakvi crvići,  ma gde ste to čuli? A sve više slučajeva…Samo čekam kada će tigrasti da navale da napunimo bolnice “coknuti” turističkim ujedom nekog afrikanera insekta.

Ne žalim se ja na ovu vlast. Žalim se na svaku vlast, da se razumemo. Zamišljam, 21. vek, ma još i u prošlom veku…Beograd, restorani, miris ribe, ćevapa, piva, vina, muzikica, Ada, plaža, suton, sve će vlast da uradi da uživamo, da na vreme spreči da nas ne ujedaju gladne krvopije.

 Ali izgleda su se ti insekti preselili iz šimšira, sa travnjaka u foteljice. Nakupilo se toga i onda neće svoj svoga. Uvek se nađu neka opravdanja sada je kišovito, sada je oblačno i vetar duva, sada je previše toplo. Uh, kada će ti aviončići, helikopterčići, pa ovi sa pešadijom da krenu po ulicama da spašavaju svoj narod. Nije stvar samo što ne mogu da uživam, nego što svrbi, pa kad raščešem boli, pa krvarim, pa se razbolim, pa nemam zdravstvenu knjižicu, pa neće da me prime u ordinaciju, nemam zakazano, pa se lečim sama antibioticima, pa zeznem svet jer stvaram imunitet bakterijama…! Ma idi, sve ode do đavola!

Tako to biva kada još dok se ne zapate ne obuzdaš na vreme,  pa koliko god da su maleni, brojniji pobeđuju. Uvek je tako, zar ne?

Ne znam, samo pitam jer leto je počelo.

objavljeno na www.razumno.rs