Olja Ristić

Arhiva za kategoriju ‘Recepti slučajne domaćice’

Posne i mrsne sarmice od praziluka, kao predjelo

praziluk sarmice

Moj novi recept mozete pogledati na sajtu:

Cake dobrog kuvanja

cake

 

Sarmice od vinove loze iz bašte

8

 

Prvu lozicu posadio je moj deda a potom moj otac. Usred Beograda gajena ona se može jesti, bez obzira na zagađen vazduh, gradski auspuh doziran vazduh, ako je okružena velikim orahom, krošnjama drugog drveća, koji je koliko toliko štite. Takođe, priznaću jedino je dobra mlada u maju posle je spopadnu bube i ona bela napast, da li je pepelnica ne znam i onda mora da se prska, tako da neprskana je kod mene samo u maju.

Tada je iskoristim maksimalno. Berem je i za spremanje ali je pripremam, perem i lagerujem u zamrzivač. Čuvam samo taj list vinove loze koji nije prskan uopšte.

Čuvanje u zamrzivaču:

Opere se lišće, prosuši na promaji, pola dana i stavi presavijeno na pola u kesice za zamrzivač, oko 25 liski po pakovanju.

Čuvanje u teglama:

Operu se, osuše liske, ređaju se gusto tako što se stavi po dve liske pa prstohvat soli i sve tako tesno ređati redom dok se ne napuni tegla.

Ja ipak čuvam u zamrzivaču i onda one omekšaju od zamrzavanja, tako da pri spremanju smrznuti list vinove loze dovoljno je prokuvati pet minuta, mekan je.

Sarmice od vinove loze spremam, reklo bi se na uobičajen način

–  oko 25 listova mlade vinove loze

–  mlevena govedina 400 gr

–  pola kafene šolje pirinča

– 1 glavica crnog luka

– 4 čena belog luka

– aleva paprika

– prah đumbira

– kari

– biber

– so ili začin C

Izdinstanom crnom luku sa malo šećera dodam beli luk i mleveno meso i dodam sve začine.

Meso uvek viljuškom mešam i malo rastresem da mi bude sitna smesa. Na kraju umešam prokuvani pirinač.

List sveže vinove loze kuvam 10-15 minuta a zamrznute pet minuta. Procedim i kad se ohlade uvijam sarmice, ne na trouglove već kako će fotografije pokazati. Jedem sa masnom pavlakom sa 20 odsto masti jer to je jedina zdrava pavlaka za mene. Ukus lista vinove loze za mene je već sam po sebi specijalitet.

65

43

U šerpi posle pečenja u rerni od dvadesetak minuta sa malo vode i ulja

2

U tanjiru

vinova loza 1

 

objavljeno na specijalizovanom sajtu

cake

Cake dobrog kuvanja

Cake dobrog kuvanja

Salata sa celerom od uskršnjih jaja

Nekad uživam, nekad me mrzi ali me uvek na kraju oraspoloži farbanje jaja. Nekad dobijem inspiraciju a desi se da me muka uhvati šta novo smisliti ovaj put. No, posle svega toga što se zove ala su mi zelenoplavocrveni prsti, nokti i odozdo uzeleneli (lakiram ih posle svakog Uskrsa i sa unutrašnje strane)… sve to, bol u kičmi, napareno lice lukovinom, sirće u nozdrvama, psovke na proizvođače farbe, ide na kraju na tucanje.

Sve što uradiš dobro ili loše u životu završi se tucanjem, onda to sve ogoli,  pojede i tako…

E pošto meni ne prijaju jaja za stomak tako kuvana, ja se tucam radi reda, shvatite kako hoćete, ali tako je sa uskršnjim jajima i sa mnom, a onda jedva čekam da ih izlupam i napravim namaz ili salatu koja može poslužiti kao prilog uz meso ali i ribu,  a mnogo je laganije, osvežavajuće i preukusno.

Ovo su neka jaja koja su završila izlupana  u poslednjih par godina.

jaja1jaja2jaja4jaja5jaja6jaja7jaja 3

Ona posle malo zabave i tucanja kod mene završe u ovoj salatici, mada moram priznati da je ja jedem najčešće kao namaz u svako doba dana 🙂

Recept:

  • Iseckati sitno preostala uskršnja jaja
  • Narendati na najsitnije celer i poprskati ga limunovim sokom da ne pocrni
  • Iseckati peršun
  • Kupiti majonez ili napraviti sam
  • Pola pavlake za desetak jaja je dovoljno
  • To sve izmešati i posoliti, možda dodati još malo soka od limuna ako volite tako
  • Ostaviti malo u fižideru

To na kraju izgleda ovako

salata

Preukusno je i praktično je za brzi doručak kad počne radna postpraznična nedelja!

 

Bukovače – obrok za kišne dane

korpica sa pecurkama

Bukovače sa krompirom

Rasteš kao pečurka posle kiše, govorila meni moja baka…

Snaga na usta ulazi govori meni majka…

A ja zapravo jedem kad telo to od mene traži pa kolko porastem porastem.

Snaga mi je u glavi…dok me služi… 🙂

U kišne dane donesoše sveže bukovače u prodavnicu u blizini moje kuće. Mom mužu bilo eto interesantno da ih ponovo klopamo, dugo nismo, pa ih kupio kao iznenađenje.

Hajde nešto da iskombinujemo, danas, kaže on.  Inače, živimo onako sportski u smislu trkamo se sa vremenom, pa smo bračni par koji često pravi eksperimentalna jela na brzaka.

Od onog što imamo u ostavi i fridžu, to nam pada šaka, tiganja i lonca. I obično to i ispadne najbolje. Svakako nikad ne jedemo jedno isto jelo po istom receptu. Kod nas je svaki put pasulj drugačiji ili mu dodamo kari ili djumbir, ili rebarca ili celer, nikad ista pozorišna predstava u našim tanjirima! i hvala dragom Bogu na tome!

Tako je ispalo i sa BUKOVAČAMA.

bukovace(1)

Ovaj put koristili smo:

  • pakovanje bukovača
  • 1 veći krompir
  • veću glavicu crnog luka
  • 5 čena belog luka
  • đumbir u prahu
  • soja sos
  • biber
  • so
  • maslinovo ulje

Bukovače smo dobrano isprali iako su vodene ali mi sve pod mlazom ispiramo da se ZNA! Naseckala sam ih na komadiće oko dva centimetara, vrlo nepravilnih oblika 🙂

To se dinstalo na maslinovom ulju pet minuta, dok nije pustilo svoju vodu i sokove pa su dodate kockice krompira i krupni listići crnog luka koji su se dinstali sa pečurkama. Posle dvadeset minuta dodat je beli luk, so, biber i đumbir u prahu i prelila sam sve soja sosom. Ja sam morala naseckati peršuna na kraju TO SE PODRAZUMEVA kod mene. I to je to! Jako ukusno, krompir se pokazao kao skladan ukus sa bukovačama.

I to je izgledalo ovako:

moje bukovace

Napomena: Što se tiče nutritivnih svojstava, bukovača sadrži vitamine B1 i B2, minerale (posebno gvožđe), kao i antioksidante. Masnoće koje sadrži su uglavnom nezasićene i njihov nivo je nizak, a kvalitet proteina je skoro jednak onom koji poseduju proteini životinjskog porekla. U svom sastavu bukovača ima niz vitamina: B, D, C, K, proteine, mineral-jod, selen, natrijum, kalijum, cink, fosfor, gvožđe. Pored toga, sadrži i hlorofil koji ubrzava regeneraciju ćelija. Zbog ovih osobina bukovača pokazuje dejstvo u borbi protiv visokog pritiska, povišenog nivoa holesterola i infekcija i oslabljenog imuniteta.
Kinezi su je koristi  za ublažavanje bolova i relaksaciju mišića. Pored toga, upotrebljavali su je i u lečenju lumbaga, ukočenosti ekstremiteta i tetiva, kao i za lečenje loše cirkulacije. Preporučena doza za lečenje je tri do devet grama suve bukovače u toku dana.

Salate: Za histerične i one koji ne priznaju da to katkad jesu

salata od morskih plodova

Ova salata je moj mali guru.

Uglavnom je to kad leti zaglavi sunce i ono ne ume da štucne, podrigne i malo iskulira nego nas opiči od ranog jutra i prži nas onako fino kao neke sardine zalutale na gradski asfalt. A more, penušavi talasići u plićaku u kome bih se rashlađivala kao neka lubenica su još daleko. Tu su grad, asfalt, doduše tu je lipa, veliki orah ali jara se obavija i oko njihovih stabala. Onda sledi jutarnji ritual, kafica, čvrsta odluka da će se i bez mora nekako živeti, raditi, znojiti. Ma nisam razmažena, ma jok! A i leto je moje omiljeno godišnje doba.

Jedino što mi se malo toga jede kada nas spiče ove temperature blizu 40 C.

Tada se svako ponaša u skladu sa svojim karakterom. A ja sam histerična. Onako baš sjajno, filmski histerišem. Prvo u sebi jer sam gladna a smlaćena toplotom, često glavoboljom a najviše čežnjom za morem, plažama, muzikom koja dopire iz daljine dok se valjam u belom pesku.

Nema mnogo lekova za to ali jedan je kod mene upalio : salata od morskih plodova. Diže kao cela kutija antidepresiva, umiruje kao lonac čaja od lipe i tri bočice valerijane. Ma haos, kao da sam i sama sunce kad navalim na tu činiju.

Posle toga i maraton po suncu mogu da istrčim.

I mnogo se smejem kao da sam duvala nešto. Čudna kombinacija.

Dovoljno je:

– malo pakovanje morskih plodova 250 grama

– maslinke po želji, može i zelene i crne

– pomorandža

– sok od limuna

– so

– maslinovo ulje

– peršunov list

Morski plodovi se prokuvaju malo, desetak minuta. Odvoje se komadići  – surimi štapići /roze komadići/ oni ne smeju da se kuvaju jer se odmah raspadnu. Oni se dodaju tek na kraju.

Pomešaju se naseckane pomorandže, maslinke i morski plodovi , dodaju se i surimi štapići, posoli, nasecka peršun, nacedi pola limuna, i doda malo virgin maslinovog ulja. Izmeša se i ostavi 15 minuta u frižideru.

Onda se još neko vreme divim svom histeričnom obličju dok ne izvadim činiju iz fridža.

Potom sledi jedno prijatno letnje šegačenje jer salata je : osmeh, energija, opuštenost, erotika, optimizam.

To nije hrana, to  je karakter.

U jesen ima efekat meditacije zimi je opaki afrodizijak.

Ova salata je moj mali verni guru.

Riblji fazoni: Oslić omađijan pomorandžom

Oslic sa pomorandzom

Ustajem rano, kuvam veliku šolju kafe, 10 propolis kapi na kašičicu šećera odmah smažem, čašu vode pola sata kasnije na silu, priznajem, popijem.

Prošetaju me kuce po dvorištu, obiđemo cveće, progovorimo sa njima po koju reč dok se sistem na laptopu ne podigne.

bubi

Tako počne radni dan. A radni dan je kod mene kritična zona, dakle pet dana u nedelji kada obično jedemo “kuvano za dva dana” ili skuvano vikendom pa podeljeno u šerpice i zamrznuto, pa se to vadi, podgreva. Avaj! A ja razmažena, od malena, volim svaki dan svež, novi, tek napravljen ručak.

To mi naravno ne uspeva, pa “radi” i kod nas u kući pasulj dva dana, kuvani kupus dva dana, špagete za večeru a ostatak meni suprug prepusti za doručak. Ipak, posvetila sam, spontano, pažnju i usmerila maštu na obroke koji se mogu brzo spremiti…jer kad se zaradite pa ode to na devet, deset sati rada, i najednom glad hoće da vas pojede a razmaženo derište poraslo pa mora samo da spremi, onda sve zaurla u meni. I krene…

Najbolja je naravno sveža hrana. No ja ipak uvek imam smrznute ribe, morske plodove, posebna pakovanja dagnji u zamrzivaču. To mi je lek za neurozu! Kažu da su fini afrodizijaci ali ako će dagnje da me “vade” u krevetu onda sam “ugasila” .

Tako je jednog dana za tačno 30 minuta uz dopisivanje sa drugaricom, uz fejsbučenje nastao:

OSLIĆ sa pomorandžama i maslinama

Potrebno je:

– Setiti se šta si sve nagurala u taj zamrzivač.  Potrčati do špajiza i pronaći osliće među svim tim namirnicama.  Ne čekati ništa, jer si mnogo gladna a i suprug. Velike komade oslića, još smrznute usoliti, morska so, svakako.  Odmah ga strpati u rernu prelivenog maslinovim uljem

Posle sam malo odahnula, javila se nada , “ubrzo ćemo jesti” jer kad do kasno popodne ne jedeš skoro ništa …hm, ne valja…vrlo  nezdravo i za stomačić i za psihu.

I tu negde malo se opustih:

Uključim radio, muzikica i krenem da seckam beli luk

Začuje se kako nešto pada, lupa, ajaoj, mačka je šmugnula u špajz da je ne vidim i ja je ostavih zatvorenu tamo. Uđem  u špajz, ono jedna oborena pomorandža još se kotrlja. A maca, “šmug” napolje.

Cica

Hm, uzmem ja tu pomorandžu, mala je bila, uzmem još jednu manju, malo žongliram uz reklame na radiju pa ih oljuštim i naseckam i to.

Izvadim oslića, malo se opustio i on 🙂 . Naređam kockice pomorandži, pa naseckam zelene maslinke, sitno i to dodam, pa beli luk. Bez peršuna ni ne sedam za sto te i isitnjeni peršun na kraju pospem na sve to. Prelijem sokom od limuna, sa još malo maslinovog ulja i pola šolje za kafu belog vina.

Vratim sve to u rernu još petnaestak minuta.

A ti minuti su sasvim dovoljni da se ispije jedna čaša vina, da se još malo ogladni, da se ukućani oraspolože malkice, a onda svi ti stopljeni ukusi, saft koji se preliva preko servirane ribe sa mirisom  pomorandže, maslina, ma miris mora, snova, bajke…

Kada se tako stope ukusi, kada hrana prepozna jedna drugu, ona je najukusnija i za nas najblagotvornija.

A ova slučajna ideja, da se doda pomorandža  što nikad pre nisam probala je zapravo ukradena ideja od pomoćnice iz reda mačaka . I MJAU FRAU je dobila na kraju svoje parčence ribe.

Upotrebljeni sastojci:

– dva veća oslića

– šest maslinki

– tri čenja belog luka

– dve manje ili jedna velika pomorandža

– maslinovo ulje

– sok od pola limuna

– belo vino /pola šoljice za kafu/

Tajni sastojci nisu kod mene tajna: glad i mačka, u ovom slučaju!

Rešila sam: otvaram odeljak sa receptima by Olja

crvene papricice

Odmah da vam priznam ljudi, imam jedva 50 kg, neprestano me muče pitanjima „kad češ da se ugojiš“ , „što ne jedeš, čoveče“!

Iskreno vreme je da priznam da ja jedem, ma ne, ja uživam u hrani! Pa i u piću, u crnom i belom vinu s vremena na vreme, tako i treba, to me je učio moj dugovečni deda. To mu je održavalo organizam vitalnim a na primer rakiju je pio: pola čašice rakije, pola voda. „Da ne udari u glavu!“, govorio je. On je znao pravi smisao reči u svemu umereno.

Razlog što mi se „ne lepi“ je u genima i to tatinim. Taj čovek pojede dva hleba dnevno i nikom ništa. Nogice ko grančice! Ima nešto u njegovom kretanju nije da nije, on je primer „zdrave pokretljivosti“. U mladosti trenirao boks, atletiku, armijski prvak Balkana na sedam kilometara, ej ludak!,  pa fudbal, razna takmičenja. Danas sa 74 godine i dalje vikendom Košutnjak, rekreativni fudbal da li je zima, led, kiša, sunce, ne bira taj. Ništa mu nije teško. Takođe, voli kučiće ima ih dosta, svoj mali azil, tri puta dnevno istrči sa njima štraftu. Recept je valjda – nikad ga ništa ne mrzi. Koliko sam mu ćerka ja u životu to od njega nisam čula.

Mama, opet se sad ipak ugojila pa se sve nadam da ću i ja, bar u njenim godinama 🙂

Ipak tajna je i dalje pored kretanja i taj gen, koji se zakačio i kod mene. Kada su mi ispitivali stomak, doktor mi je rekao da ja sasvim normalno živim sa kiselinom u želucu takvom da mogu da jedem špenadle. A? Šokirala sam se. Kaže čika doca sve je to ok jer meni ne smeta, jedino što moram da pojedem duplo više od običnog čoveka da bi mi se „zalepilo“. Možda je govorio istinu, ali ja nisam gutala špenadle da proveravam 🙂

Jedem priznajem i nezdravo. Na primer oko ponoći me spopadne glad i kad sam lenja ja smažem čips, kad imam snage da seckam i postavljam sto,  ja pojedem jedno osam centimetara slaninice sa crnim lukom. Da se razumemo  sem gricklica, sve je to i zdravo u jednoj meri, luk  posebno, ali u ponoć malo je zeznuto i za snove i za supruga.

I tako, uprkos tim mukama tokom života, ja ipak uživam u hrani. A često uživajući, mršavim. Donekle jer sam nerčik a malo i baksuz. Nekad sam i kukavica a nekad sam previše radoznala i razapnem se kao hobotnica na sve strane. I pušač sam. A ko je pušač taj teže dobija kilograme. Od tog greha se još nisam oprostila a kad ću ne zna se…

Tajna moje mršavosti je i što jedem malo hleba, retko mesim, torte skoro ni ne okusim, sve to što se mesi ja se slabo za to hvatam.

To je siguran način da se ne gojite. Ali zato mažnjavam crnu čokoladu i ona je dobra za memoriju i zdrava. Samo je nemojte previše jesti da ne biste dobili zatvor. A i ako dobijete zatvor imam i za to prirodan i najsigurniji recept koji „radi“: samelju se smokve, suve šljive, doda se med i trava Iva, pa se pomešaju, i svako jutro iz tegle po jednu kašičicu i nema zatvora. Protiv zatvora dobro je i crno vino a najsigurnije je da budete pošteni i nikad zatvor!

Ja sam se odlučila zapravo da otvorim jednu rubriku sa receptima za hranu u kojoj ja uživam, koju smatram vrlo zdravom i veliki broj kombinacija koje sam sama osmislila tokom života.

Ja jesam slučajna domaćica, mada imam dobre učitelje, baku, mamu, tri tetke izvrsne za specijalitete, svekrvu, a imam i svoju šašavu maštu. Ukus mi je malo specifičan ali ja spadam u one koji uživaju da kuvaju samo ono nešto „malkice“ „za nijansu“ drugačije.

Obećavam deliću samo ono oprobano i navešću obavezno različita mišljenja ukućana. Jer što se sviđa meni i mužu i ćaletu ne voli baš mama, što voli tata ne voli ćera, što volim ja ne voli kera…

Nadam se da će i ovo biti jedna zanimljiva kategorija na mom blogu. Prvi recept uskoro.

Oblak oznaka

VLADANKA 218

O svemu ...

mteodoraa

Jer ono u šta ljudi poveruju, to će vremenom i postati.❤ Because in what people belive, that's who's they will become as the time passes by. ❤

Od knjige do duše

O knjigama, časopisima, novinama... O bibliotekama, muzejima, arhivima, pozorištu... O filmovima, serijama, dokolici...

Ninus.Nestorović

Aforizmi i satira

Samozaludake

#samozaludake

mrnjau85

Novosti (za glupe) kao nove vesti

diz que diz

Они рекли, ми казали. Заправо, превели. diz que diz објављује преведене чланке са водећих портала о темама које не налазе простора на српском.

Kultura i ja

muzika vreme kultura

Libertas Nova

Kreativnost je svuda oko nas...

Marat M'saev Daan

Moj spisateljski kutak

... by Ivana A.

Pronađi sebe da bi razumeo svet