Zlatno dete Amerike

Negde pročitah danas da stvoritelja facebook mreže nazivaju zlatno dete Amerike koji je sada već, naravno uvršten u najmoćnije ljude u svetu. To dete! Pri tom, to dete je krivo za veliku zaveru jer je facebook kao i ostale društvene mreže, preuzeo potpunu moć nad čovekom. Da li nad vama jeste? Ako jeste, po raznim teorijama onda ste sasvim sigurno čovek a ja koja smatram da nema baš toliku moć nada mnom i nisam onda neki čovek, tako nekako …

Iskreno u veliki broj takozvanih teorija zavere ja verujem, to jest smatram da su čista istina koja nam je ispred nosa, da nam bude što očiglednija to neverovatnija, stara marketinška tehnika. Verujem iz još jednog razloga, mnoge te priče i pričice od pre dvadeset, deset godine sada su se već ostvarile i napreduju svojim tokom. Ipak, ovo sa facebook opsesijom mi mnogo ide na nerve. Možda ne vidim dobro ali sigurna sam da nije tačna pretpostavka da većina ljudi ne koriste internet i društvene mreže za usvajanje novih sadržaja, učenje, da su pod obavezno špijunirani i naravno ažurirani kao nekakav nalog, tamo u nekom centru moći! Pa nismo baš toliko zaglupljeni. I kome smo baš mi toliko bitni! Naprotiv mislim da internet koriste radoznali ljudi. Isto tako, uvek ćete čuti: prijateljstva na facebook-u nisu prava! E to mi je genijalno! Koliko pravih prijatelja imate u životu? Verujete li im apsolutno? Sigurni ste da vas nikada neće razočarati? Imate li vremena za toliki broj kafa da se ispričate sa njima? Ipak, na društvenim mrežama možete se i sa svojim starim prijateljima i sa drugima ispričati, nasmejati, razmeniti ideje, dogovoriti se za viđanja mnogo brže. Niko me ne može ubediti da je razlog otuđenja net. Ako je neko dobio, takozvanu bolest interneta on je već bolovao u nekom problemu koji ne rešava. Na primer, parovi, kažu sede i kuckaju svako svoj telefon ne pričaju, ne gledaju se u oči, pa pobogu zar je android kriv što nemaju o čemu da pričaju!

Sve što ova deca, zlatna deca Amerike izmisle, sve što je  zlatni Tesla izmislio, nauka kroz istoriju sve je to zlatno zaista. To što mi volimo da smo zavisni više nego slobodni to je posebna vrsta narkomanije koju legalizujemo ali svako po svojoj volji.

Kad mi se spava nikakav ekran me neće odvojiti od mog ljubičastog ćebenceta a  tek od muža, nema šanse! Mislim, dešava se da mu iz susedne sobe pošaljem poruku na fejs „Hoćemo li da ležemo Nešoni?“

Ipak posle je sve ok 🙂

Laku noć!