Strpljenje

Kad udahnem…duboko…i kažem…biće sve dobro…

kad se češkam po glavi i vrtim najduži pramen…i škrgućem zubima…

onda kad mi igra desna noga…pa je prekrstim preko leve…

nedostaju meseci i godine ispred da taj udahnut vazduh sačeka…

a zna da će sve doći na svoje mesto…

strpljenje je uvek veština,

uvežbana disciplina,

spajanje sa prirodom u kojoj

kazaljke na satu ništa ne znače

već izlazak i zalazak sunca.

Istina o dimenzijama,

tačka gde vreme deformiše prostor

a duša zna više nego što razumu ikada može biti jasno.

Mir spušten na moje rame.

Blage ruke beskonačnosti.