Alane Po moj gavran je Majka carica, Vrana

 

 

 

Glasno zapomaganje svraka, da li može zloslutnije buđenje?

Nije mi potrebno današnje jutro. Potrčala sam ka prozoru, pa ka vratima, posmatram ih, lete usplahireno, trčim po kući uplašeno, o Bože, otkud tako panično grakću? Ima ih nekoliko. Po prvi put pomislih da mi je u dvorištu neki leš. Jezivo buđenje.

Pogledam one sada na krovu komšije ja počeh da šištim na njih, tiho u sebi mrmljam bunovna… nemojte, nije valjda neko umro? Svašta može podsvest i nagomilana kolektivna svest puna predrasuda da prouzrokuje u glavi.

I one se malo primiriše. Počeh da istražujem po dvorištu, tražim mrtve pacove, miša nekog…ništa…Zebnja, nemir, ni kafu nisam jutarnju popila. Na sebi osetih vreo pogled kako me grebe po obrazu, desno, desno, okrenuh glavu. Ogromna svraka ili sam gavran Edgare preti mi svojim ogromni telom i vatrenim pogledom. Kakva snažna ptica! Osnažena značenjem…istorijom, poezijom.

Zabludom.

Ne valja mi ništa ovaj dan tako započet…

Ali levo, levo…na paleti naslonjenoj na šupi manja svraka sedi i pokušava da poleti a ne može…e manipulacijo e strahu…e glupačo …beba je ispala iz gnezda…srce mi se steglo…pomazila bih je…

Pogledah u moćnu gavranušu majku i samo joj rekoh Carice! Idiote ali carice! Upropasti mi dan ali si zakon!

Donesoh hleb, pretražih ali ne nađoh gliste iako sipi kiša, ma izaći će…muž pretražuje internet čime da ti hranimo bebče dok mu dovoljno ne izraste rep da poleti.

Obilazimo je eno spava, pa malo se boji ali ti Majko sad znaš da ćemo ti pomoći! Vidim te sa prozora kako stražariš na šupi da ne naleti neka mačka, čak si i hleb proveravala, da li je svež, jel te! koji sam ostavila! Majko sve je u redu, pokušava da razmakne krilca…dok pokušava ti i ja joj donosimo hranu…paziš je…dok ne poleti.

A jutra si me koštala.

Strah si mi svoj u kosti uterala.

Moćna predrasudo.

Oterali ste mi senice i ne volim vas, svrake, vrane, gavrani,  ali mi se ovo tvoje svrače u srce usadilo i dok ne ojača budi tu na našim višnjama, orahu, među našim puževima i glistama…

A posle idi …

Da se zaboravimo… u dobru rastavljene, molim te