IZLOG

Danas sa vrlo zanimljivom temom gost bloga je Tanja Taubner

Bez foliranja – izlozi su neprolazni izazov. Nema žene, a počesto i muškarca, koji ne zastane ispred izloga sa cipelama, galerijskih izloga, onih sa odećom ili sa knjigama… Još ako su atraktivno uređeni, još ako su svetlo, boje, raspored robe usklađeni sa istom – nema da omane.

Čudesno zanimljiva činjenica, bar za mene, jeste ta da je savremeni izlog izmislio niko drugi do Frenk Baum, autor čuvenog romana za decu „Čarobnjak iz Oza“. Nije ni čudo kada se uzme u obzir da je Baumu u mladosti pozorište bilo velika strast. Njegov osećaj za teatralnost naveo ga je da sam počne da se bavi trgovinom. Da li je Baum, budući da je bio iz poprilično imućne porodice, ovim tek zadovoljavao svoju potrebu za igrom? Vrlo moguće. Akcenat je stavio na vizuelni aranžman svoje radnje, tačnije – na izlog, i u tome je bio inovator. Naravno da bi njegovi koncepti danas delovali zastarelo, naivno čak, ali su tada zaista predstavljali nešto novo. Baumovi izlozi bili su puni mehaničkih leptirova, lutki za odeću koje misteriozno nestaju, svetlucavih lampi, zvezda koje se vrte i točkova koji se okreću. Kakogod – privlačili su pažnju i izazivali da se u radnju uđe.

     Vremenom je počeo da se rađa marketing u današnjem smislu te reči. Jedan od pionira bio je prof. Filip Kotler koji je 70-ih godina prošlog veka izumeo atmospherics tj. veštine, metode kako da se ljudi navedu da kupuju. Prva od njih bila je mjuzek – usklađivanje muzike sa robom, kako bi se ona uspešnije prodavala. Mjuzek navodi, i on je neprimetan. Deluje, ali ga gotovo ne čujemo. Kasnije se čitava priča upotpunjavala nizom atmospherics trikova poput naročitog raspoređivanja robe, posebnim sistemima prolaza pod čudnovatim uglovima, svakako dobro osmišljenih iako je reč o organizovanom neredu…

     Ne bi li tako trebalo da bude i sa našim izlozima? Uzmimo da u njima držimo tekstove koje objavljujemo na blogu, u časopisima…. Naravno da nam je stalo da čitaoci kroče unutra, da ih pročitaju i da ponešto od izloženog postane i njihovo.

Ima raznih izlagača, i raznih izloga. Ipak, dve kategorije dominiraju nad svim našim različitostima: ili uređujemo, svesno i marljivo, svoje izloge, ili izlozi uređuju sami sebe. Protiv drugog jesam, za prvo glasam uvek. Zato što tekst koji je tek izašao iz nas, iz onog prvog hinta i početnog nadahnuća, ne može biti dovoljno snažan ukoliko se ne uglača, poravna, sabere i dotera, dakle – ukoliko se ipak strateški ne isplanira. Da, ma kako grubo da zvuči, tekstovi jesu roba u izlogu.

Pa tako, ima izloga haotičnih, ima sumornih, kitnjastih, bezukusnih, preukusnih, otmenih, krajnje originalnih, nadobudnih, duhovitih, anemičnih, koleričnih ili potpuno praznih. Da, izlozi mogu da budu i prazni ali se uvek nađu oni koji i takve vole.

Sa izlozima je kao sa bilo kojim fenomenom na ovome svetu: svakog nađe njegova publika. Ali, o ukusima se ne raspravlja, niti se tuđi kriterijumi smeju kritikovati. Osim kada obezvređuju nas. Pa ni tad, kad malo bolje razmislim. Dovoljno je da dosledno sledimo sebe i da nam je u tome lepo. I da stojimo iza svih domina, šuma, durbina, praporaca, pustinja, ludila i svega što namerni i slučajni prolaznici u našem izlogu mogu da vide.

PS

Želim da napomenem da je „IZLOG“ bila jedna od tema na Kreativnoj radionici STREAM koju već duže vreme vodim. Obrađena lekcija o istoriji robnih kuća, mjuzeka i ostalog, bila je polazište za praktični rad kasnije to veče.

Tanja Taubner –   Kreativna radionica STREAM