Salata sa celerom od uskršnjih jaja

Nekad uživam, nekad me mrzi ali me uvek na kraju oraspoloži farbanje jaja. Nekad dobijem inspiraciju a desi se da me muka uhvati šta novo smisliti ovaj put. No, posle svega toga što se zove ala su mi zelenoplavocrveni prsti, nokti i odozdo uzeleneli (lakiram ih posle svakog Uskrsa i sa unutrašnje strane)… sve to, bol u kičmi, napareno lice lukovinom, sirće u nozdrvama, psovke na proizvođače farbe, ide na kraju na tucanje.

Sve što uradiš dobro ili loše u životu završi se tucanjem, onda to sve ogoli,  pojede i tako…

E pošto meni ne prijaju jaja za stomak tako kuvana, ja se tucam radi reda, shvatite kako hoćete, ali tako je sa uskršnjim jajima i sa mnom, a onda jedva čekam da ih izlupam i napravim namaz ili salatu koja može poslužiti kao prilog uz meso ali i ribu,  a mnogo je laganije, osvežavajuće i preukusno.

Ovo su neka jaja koja su završila izlupana  u poslednjih par godina.

Ona posle malo zabave i tucanja kod mene završe u ovoj salatici, mada moram priznati da je ja jedem najčešće kao namaz u svako doba dana 🙂

Recept:

• Iseckati sitno preostala uskršnja jaja
• Narendati na najsitnije celer i poprskati ga limunovim sokom da ne pocrni
• Iseckati peršun
• Kupiti majonez ili napraviti sam
• Pola pavlake za desetak jaja je dovoljno
• To sve izmešati i posoliti, možda dodati još malo soka od limuna ako volite tako
• Ostaviti malo u fižideru

To na kraju izgleda ovako

Preukusno je i praktično je za brzi doručak kad počne radna postpraznična nedelja!

 

Salate: Za histerične i one koji ne priznaju da to katkad jesu

Ova salata je moj mali guru.

Uglavnom je to kad leti zaglavi sunce i ono ne ume da štucne, podrigne i malo iskulira nego nas opiči od ranog jutra i prži nas onako fino kao neke sardine zalutale na gradski asfalt. A more, penušavi talasići u plićaku u kome bih se rashlađivala kao neka lubenica su još daleko. Tu su grad, asfalt, doduše tu je lipa, veliki orah ali jara se obavija i oko njihovih stabala. Onda sledi jutarnji ritual, kafica, čvrsta odluka da će se i bez mora nekako živeti, raditi, znojiti. Ma nisam razmažena, ma jok! A i leto je moje omiljeno godišnje doba.

Jedino što mi se malo toga jede kada nas spiče ove temperature blizu 40 C.

Tada se svako ponaša u skladu sa svojim karakterom. A ja sam histerična. Onako baš sjajno, filmski histerišem. Prvo u sebi jer sam gladna a smlaćena toplotom, često glavoboljom a najviše čežnjom za morem, plažama, muzikom koja dopire iz daljine dok se valjam u belom pesku.

Nema mnogo lekova za to ali jedan je kod mene upalio : salata od morskih plodova. Diže kao cela kutija antidepresiva, umiruje kao lonac čaja od lipe i tri bočice valerijane. Ma haos, kao da sam i sama sunce kad navalim na tu činiju.

Posle toga i maraton po suncu mogu da istrčim.

I mnogo se smejem kao da sam duvala nešto. Čudna kombinacija.

Dovoljno je:

– malo pakovanje morskih plodova 250 grama

– maslinke po želji, može i zelene i crne

– pomorandža

– sok od limuna

– so

– maslinovo ulje

– peršunov list

Morski plodovi se prokuvaju malo, desetak minuta. Odvoje se komadići  – surimi štapići /roze komadići/ oni ne smeju da se kuvaju jer se odmah raspadnu. Oni se dodaju tek na kraju.

Pomešaju se naseckane pomorandže, maslinke i morski plodovi , dodaju se i surimi štapići, posoli, nasecka peršun, nacedi pola limuna, i doda malo virgin maslinovog ulja. Izmeša se i ostavi 15 minuta u frižideru.

Onda se još neko vreme divim svom histeričnom obličju dok ne izvadim činiju iz fridža.

Potom sledi jedno prijatno letnje šegačenje jer salata je : osmeh, energija, opuštenost, erotika, optimizam.

To nije hrana, to  je karakter.

U jesen ima efekat meditacije zimi je opaki afrodizijak.

Ova salata je moj mali verni guru.