Sjaj renesanse – italijanska bajka u Muzeju grada Beograda

Ćaskanje

#izložba #renesansa #dvorovi #Italijanski institut za kulturu u Beogradu

Svečano je otvorena očaravajuća postavka od preko 30 eksponata! Organizatori izložbe su Asocijacija “Invito a Corte” Fausta Fornazarija i Italijanski institut za kulturu u Beogradu.

Projekat je nastao u Mantovi  i vrlo brzo postao “izložba – ambasadorka Italije” u svetu. Posle prvih predstavljanja u palatama toga grada i sve većeg uspeha kod publike i kod medija, izložba je obišla mnoge italijanske i evropske gradove kao i Severnu i Južnu Ameriku i Aziju gde je predstavljena u više od 40 gradova.

Kostimi su rekonstruisani zahvaljujući proučavanju renesansnih slika. Oni su izloženi na postoljima a pored njih nalaze se fotografije renesansnih slika koje su poslužile kao inspiracija.

Izloženi komadi odeće plod su dugogodišnjih istraživanja i rada na materijalima i tehnikama, i doprinosa brojnih istoričara, ilustratora, krojača, vezilja i zanatlija.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Čarolija je uvek u detaljima. Mene su zadivili detalji nakita i rukavi ženskih kraljevskih haljina

Posebno blago su skupocene tkanine renesanse i baroka, odišu mekoćom, kvalitetom i otmenošću.

Prava remek-dela italijanskih krojačkih i zanatskih kuća!

 

U centralnom delu dominira “Vladareva gozba”,  scena koja dočarava salu renesansne palate dekorisane kao za doček gostiju na gozbi. Impozantna tkanina kao zidna dekoracija, trpeza na kojoj su postavljeni keramika i ukrasni predmeti i polica sa dekorativnim tanjirima glavni su elementi ovog dela izložbe. Rekonstruisani detalji sa trpeze nose duh tog vremena, neobični su i plene lepotom u detaljima.

Detalji sa trpeze koji nose neobične ideje, maštu i umetnost renesansnog doba i otmenosti dvora

 

 

 

Keramika

Sve vreme, kako je na otvaranju i najavio Fausto Fornazari poseban užitak, prati vas muzika koja pojačava potpuno preseljenje u dvorsku bajku. Na snimku možete pogledati i čuti deo tog doživljaja.

 

Izložba u Muzeju grada Beograda (Resavska 40b), traje od 7. do 30. juna. Ulaz je besplatan.

 

Još malo atmosfere sa svečanog otvaranja

 

 

 

photo: slucajni bloger

Ljubavni zanos traje tek trenutak. Ljubavni jadi traju čitav život

56.Oktobarski salon u Muzeju grada Beograda – najveća manifestacija savremene umetnosti u Srbiji, 23. septembar – 6. novembar 2016

“Ljubavni zanos traje tek trenutak. Ljubavni jadi traju čitav život”  Žan Pol Egid Martini

Ove godine uokvireno nazivom “Ljubavni zanos”  izloženi su radovi brojnih umetnika  koji nemaju još uvek pristup međunarodnim platformama i to rame uz rame s delima renomiranih umetnika. Selektor, kustos  56. Oktobarskog salona Dejvid Eliot iz Velike Britanije naveo je da je “ovogodišnja manifestacija posvećena ulozi emocije u savremenoj umetnosti i načinima na koje se ona može dočarati, a da to ne bude niti banalno niti kič”.

Ako se vratimo u prošla vremena koja su insipirisala ovakve manifestacije setimo se da je prvi Jesenji salon (Salon d’Automne) održan  u Parizu 1903. godine u nastojanju da se omogući izlaganje umetnicima koji nisu imali gde da prikazuju svoje radove, što je predstavljavalo odgovor odsustvu sluha vladajućeg umetničkog sloja tog vremena. Bile su izložene slike do tada još neafirmisanih umetnika: Pjer Bonara, Anrija Matisa, Fransoa Pikabije, Pola Gogena i mnogih drugih.

Na ovom 56. Oktobarskom salonu Dejvid Eliot želeo je da napravi omaž toj slavnoj prošlosti.

Pesmu “Ljubavni zanos”   (Plasir d’Amour) komponovao je 1784. godine Žan Pol Egid Martini, ljubavnu pesmu zasnovanu na poemi  Žan Pjer Klarisa de Florijana  (1755 – 1794).  Florijan je poput nebrojenih žrtava terora Francuske revolucije, umro 1794. godine. “ Ipak, reči njegove pesme odzvanjaju kroz vekove, te i danas prenose poruku, istovremeno i večnu i prolaznu“, rekao je Dejvid Eliot.

U spletu emocija, krhkosti savremenog čoveka, traženja vazduha i prostora u savremenom životu, umetnici su predstavili iskorak u manifestaciji stvarnosti kroz svoje koncepte, performanse, slike. Salon pruža mogućnost da u fantastičnom prostoru  cigli, stubova i zidina koji odišu na hram umetnosti, (Muzeja grada Beograda),  koračajući iz prostorije u prostoriju ušetate u svetove  67 umetnika od kojih je 19 iz Srbije.

U okviru After Work Party magazina „Lepota i zdravlje“  7. oktobra  uz vanredno raspoložene kustose i vodiče kroz magične sobe umetnosti doživljaj je bio  kao da smo najednom ušli u vremeplov emocija stvaralaca. Senzibiliteti umetnika a i publike se uvek razlikuju. Jedinstven je izraz čoveka sadašnjosti koji se umetničkim sadržajem osvrće na pitanje slobode i zabrana, na emotivne krhosti modernog čoveka, na pitanja emigranata i krize u Evropi, na odnos među ljudima, ljubavne odnose, svet životinja i ekologiju, seksualnost, pitanja roditeljstva.

Izdvojila  bih ono što je na mene ostavilo najsnažniji utisak. Na Oktobarskom salonu pletenice i kosa provociraju pitanja položaja žena danas, i traže snagu žene u kosi.

Ambijentalna instalacija među stablima života na ćilimima na kojima subjekti leže simbolizuju njihovu potpunu ogoljenost prema pogledima posetilaca. Ogoljenost čoveka pred publikom, medijima, čovek današnjice izložen je mnogo više javnosti. Intima koja je jaka u ovom perfomansu suočena je sa razotkrivanjem i postavlja mnoštvo pitanja. Da li je moguće sačuvati mir? Intimu? Sebe u tolikoj komunikacijskoj otvorenosti modernog čoveka? 

Najjači utisak na mene ostavila je Mariana Vasileva (1964), umetnica iz Bugarske sa svojom  instalacijom  “Blago je posvuda”  gde je čovek u tamnoj senci u svom pokušaju pokreta, dosezanja sjaja života ali je svetlost ta, malena težnja i izvan je njega.

Mariana Vasileva

Priču o ljubavi ova umetnica ispričala je kroz impresivnu instalaciju tri para šibica. Šibice govore o zaljubljivanju, sukobima i ponovnom pomirenju.

Mariana Vasileva

Uz zvuke ZOO  vrta postavka stabla u koje su zavojima umotani ponovni izdanci zelenila samo po sebi govori da se sa odbačenog, golog stabla, ranjenog, borimo za nove izdanke prirode, za povratak zakonima planeti, jedna bolna a jednostavna ekološka instalacija i poruka umetnice Dženet Lorens (1947), Sidnej, Australija.

A onda sam ušla u sobu “U dubokim vodama”  triptih Biljane Đurđević ispunio je prostoriju  i podsetio nas na izlazak iz sigurnog detinjsta u nepoznat svet.

A za kraj dva video klipa koja govore više od bilo koje moje reči:

“Tango za okretanje stranica” , Vilijam Kentridž (1955) južnoafrički savremeni  umetnik

Grad Šangaj 2002 – urban life u pokretnim slikama. Fragment i samo deo performansa.

Ako ste i propustili ima još vremena da posetite izuzetno neobičnu manifestaciju koja otvara sva  čula.

photo i video by Olja Ristić

pokrovitelj događaja: Vinarija Tikveš

 

preneto na portalu: http://www.beograd.news/kultura/ljubavni-zanos-56-oktobarskog-salona-u-beogradu/