Februar grdi proleće

Svratilo jedno proleće i februar mu uzvraća

cvkutom ptica što iz tajnih utočišta ispod vlažnih oluka najednom ispuniše grad.

Pogasite sve druge zvuke, utišajte motore automobili, ne palite televizore,

ovo je taj trenutak kad se sve poremeti a lepo je,

kada nenadano svrati a dobro je,

kada nežno podriva zimski umor,

naprosto boli živošću život dok obaveze stežu.

Ma kud si  i svratilo! proleće!

ja sam samo dobro zabarikadirani februar

koji se taman navikao na muku i osamu.

Tatjanino proleće

Zove mene Tatjana, drugi razred osnovne, tetkina ljubimica, lepotica kako sve ne zovem sestrinu ćerku, klinceza, mađioničar tečin, zvončica, plesni manijak, a ona se samo smeje. I smišlja kako da me nešto zavitlava. Ovaj put čujem kroz telefonsku slušalicu:

– Tetka, dobili smo da pišemo sastav o proleću, znaš ono cveće, priroda se budi, došlo to proleće u moj kraj, a ja ne umem to da napišem.

Ups, ne znam ni ja, pomislih. Opet to proleće, opet te teme u školama. Tetka ćuti. Tetka tabula raza. Da sam nastavnica ne bih ja tu temu. Ma gde ova kisela i gorka tetka da piše o proleću.

– Ma nemam ti ja pojma to Tašo. Ja nisam trenutno vesela kao to tematsko proleće.

– Ma tetka samo dve rečenice na početku, posle osam rečenica još i plus dve za kraj!, nije strašno, kaže ona meni.

Auh, Tatjana gde me nađe.

– Hajde da ručam, nervozna je tetka kad je gladna pa ćemo nešto videti. A sledeći put pišemo zajedno, jel važi?

– Važi, jedi tetka, mnogo si mršava. Idem ja sad na slavu a ti pošalji u inbox kad napišeš da ja posle prepišem.

I bacih se na salatu, paradajz, krastavac, mladi luk i sir. Sve me gušilo nešto, dišem kao na škrge, preumorna od ekrana, morala sam nešto vitaminsko da unesem u sebe. I tako, razmišljam ja ko je ustvari Tatjana, kako bi dete to pisalo, šta ona to ne ume? Ume ona to da kaže ali kad joj traže da napiše dete odstupi. I nekako se zatekoh u razmišljanju kako je dobro biti dete, kako je lepo buditi se kao Tatjana, voziti rolere, igrati se u parkiću, ma ići u drugi razred osnovne, idealno! Šta ja tražim u ovim svojim godinama pojma nemam.

I napisah nešto o proleću. Možda dobijemo trojku ili peticu ali danas sam imala devet godina, a Tatjanine navike poslala sam u fb inbox:

“Kad ujutru otvorim oči prvo što vidim kroz prozor je zelena krošnja drveta koje više nema gole grane. Sunce je već osvetlilo moje lutke u sobi dok ga gledam pospana. Tako znam da je stiglo proleće.

Sada nosim svoje šarene majice i pantalone u bojama. Ne moram u školu da idem u zimskoj jakni. Osećam se rastrčano i na putu do škole čujem ptičice koje su se baš raspevale. Raduju se toploti. U dvorištima pored kojih prolazim ima drveća koja su sva u belim i roze cvetićima.  Trava u parkiću je nežna i mekana.  Pre neki dan bili su neki ljudi i kosili su je. Sada nam jako lepo miriše dok se igramo.  Sestri sam nabrala bele rade pa smo pravile venčiće za kosu. Baka je jurila mrave koji su počeli da se penju do prozora u kuhinji. Ona kaže da oni tako uvek na početku proleća, tada se bude i vredno rade.

Drugarice i drugovi su mi nekako nasmejaniji. Dan je izgleda duži kad je proleće. Sve je svetlije a pošto ima puno cveća te boje nas uveseljavaju. Uveče nije hladno i igramo se duže napolju. Teže nam je da učimo kad je proleće jer bi samo išli negde. Ja bih vozila bicikl, rolere.

Volim kad je svet zlatan kao taj zrak sunca ujutru koji dođe u moju sobi i probudi me. Mami je često sunce u očima kad me gleda dok doručkujem. Želim da uvek bude proleće jer  sam tada najsrećnija.“

PS. Draga učiteljice, znam da sada stvarno imam devet godina, bila bih napolju sa drugarima i igrali bi “između četiri vatre”, prvenstvo između zgrada bilo bi odavno u jeku i moja ekipa bi se borila za prvo mesto! Kao nekad.

Trikovi sa tortama i mačkom

Ćaskanje

( Ovo je deo igrice medju blogerima novi  nominovani  blogeri /vidi u PS/  Rada72, Leon M. , egomarija, gostkodgroficenaveceri , KatarinaBarbara, Darko Tadić) Moj odgovor na Radin zadatak napisati pricu od reči Torta, Sunce, ljubav, proleće, mačka.

*

Ne volim torte iz više razloga. Prvi je što ih svekrva i suprug obožavaju a ja sam lenja da ih pravim. Znači možete misliti kako je meni… Vadim se sa slanim specijalitetima kod pomenutih inače bilo bi baš zeznuto.

 Kad vidim kako divnih, kreativnih torti ima, sada su tu fondani, patuljci, zvezdice, ma mašnice,  divota jedna!,  ja se prvo divim, estetika je to, ali najrađe bih ih na sunce pa nek se tope i krive, sve bih ja to pobacala!  Pri tom, veliki sam protivnik tog veštačkog šećera u njima obilato nakrkanog da mi se i pomalo gade.

Takođe, moja mačka ne podnosi slatkiše i  zato je ona moja miljenica. Ona voli proleće, sunčan dan, i da ruši torte koje ja na silu ipak napravim iz ljubavi svom suprugu.

Ipak miljenik moje miljenice nisam JA nego Nešoni tako da većinom taj gospodin muž za mene je nedostupan. Sedne mačka u krilo kod njega – ne silazi, legne pod ćebence prede mu uz stomak  – ne mrda.

Okrenem ja drugi list.

Ok. Torte sam rešila. Naručujem ih od rođake samo Nešoniju za rođendan a ostale dane prave ih moja majka ili svekrva, ponekad moja sestra. I torta izgleda ovako kad je ja ne pravim:

Za one hladnije sezone kaljeva peć je nagarena, i mačka je na njoj tako da za hladne dane sam je se rešila ne mrda od pećke, dakle imam slobodnog muža. Samo za sebe.

Problem je to proleće…hm…ni toplo ni hladno…napolju sunce, maca se zaludi u dvorištu skače sa kruške na orah, sa oraha na komšijski krov, pa nazad na naš oluk, tu lovi guštere i baca ih odozgo, valjda misli “nisu još doručkovali”.  Luda mačka. Onda padne popodnevno sunčanje na šupi, milina, sloboda!,  do uveče to je bračni vikend, čavrljanje, maženje, bistri se dnevna politika, sluša se muzika…

Ipak prolećno veče je samo njeno i Nešoni je samo njen. Mene teše dva verna psa.

Ali pronašla sam jednu mekanu tašnu, eto zašto su ženske tašne enigma uvek! meku iznutra. Sada je to njeno omiljeno mestašce za noćnu dremku.

Dakle termin od ponoći do jutra je opet moj!  

Mi smo ustvari jedna džungla od porodice …

PS Posto je ovo deo igrice koju je zapocela Rada na blogu Dnevnik slučajne domaćice i zadala nam reci Torta, Sunce, ljubav, proleće, mačka koje nase price moraju da sadrze ovo je moj odgovor na igricu.

Za sledeći krug reči su Uspeh, pauk, muva, vatra, pad  a nominujem blogere :

Rada72

Leon M.

egomarija

gostkodgroficenaveceri

KatarinaBarbara

Darko Tadić