Temperamenti, karakter, ličnost i mi

Ćaskanje

Objavljeno na blogu Kreativno pisanje

http://www.kreativnopisanje.org/temperamenti-karakter-licnost-mi/

Koliko puta smo čuli : Takav mu je temperament, ma pusti, to je čovek bez karaktera, ili savete tipa : izgradi svoju ličnost!

Ipak, jesu li nam ovi termini uopšte jasni, da li su oni sve vreme jedno te isto? Nekako se uvrežilo da se sa temperamentom rađamo, da nam karakter oblikuju porodica, sredina, a da ličnost onda nakon toga gradimo MI.

Kako bi to bilo lako i jednostavno i kako bi se lakše živelo! Jer mi tu nismo odgovorni ni za temperament, ni za karakter, samo za ličnost. Donekle tačno, a ako se dublje zamislimo potpuno je pogrešno. Nije ni čudo što je  izgraditi ličnost najteže u čovekovom životu.

Štajner je odredio četiri temperamenta: sangvinik, kolerik, melanholik i flegmatik, Hipokrat takođe. Stari Grci zapravo su određivali sve u odnosu na četiri elementa: vatru, zemlju, vazduh, vodu.

Logika ipak kaže ako smo sastavljeni od sedamdeset odsto vode onda smo vodnjikavog temperamenta.

Iz vode dolazimo ali se od zemlje koja rađa bilje, hranimo i zemlji se na kraju vraćamo.

Ipak ništa ne bi oživelo bez vazduha koji nam je neophodan da prošetamo tako vodnjikavi do dobrog restorana i naklopamo se neke dobre porcije.

Ali vatra!  Sa njom možemo da opstanemo samo ako je na dovoljnoj udaljenosti od nas. Tada je zovemo svetlost, toplota. I uživamo u njoj. Rastemo pomoću nje brže.

Znači čovek je nezajažljiv! Potrebno mu je sve. A ako mu je potrebno sve onda  mu je važno da raspozna sva četiri temperamenta u sebi. A svi su tu.

Karakter ne predstavlja razvoj i oblik koji dobijamo od socijalne sredine. Da,  mi jesmo socijalna bića ali mi u taj spoljašnji svet izručujemo svoje neoblikovane temperamente. I sigurna sam da nisu samo nasleđeni kako tvrde, već mi spontano biramo koji nam model ponašanja, koji oblik sebe u datom trenutku odgovara, i njega razvijamo. I u srži reči karakter je zapravo, ne uticaj sredine, nego naš IZBOR kako ćemo sa tom sredinom odigrati igru. Kako bi se inače mogli objasniti mnogobrojni slučajevi gde su se ljudi jedan deo života ponašali kao melanholici a onda su poprimili potpuno sangvinične reakcije pa su mesecima flegmatični i ne možete ih prepoznati a nisu depresivni. Samo su ODLUČILI da budu takvi, jer je za njih tako bolje u tom trenutku. Na primer, kolerični temperament se možda najređe menja i retko prolazi ove mene kao mesec, kroz temperamente. Ali najčešće jednom kad napusti kolerični model ponašanja nikad se više u to ne vraća, jer ima osobenost čvrstih oduka.

Svako definisanje i uopštavanje predstavlja pokušaj objašnjenja ali  to su teorije masovnosti a ne individualnog bića. Olakšava ali malo toga otkriva. Mi smo ti koji sebe najbolje vidimo. Mi smo ti najuspešniji istražitelji sebe samih. Duboko se zagledajte u sebe, proveravajte se svakodnevno, smejte se svojim kontrastima i neobičnim reakcijama. U nekima ste dosledni u nekima se menjate. Da, ličnost gradimo MI svesno i samo ako želimo. Karakter trpi pritisak spoljnih i unutarnjih svetova. Ali to je IGRA. Niko nije zarobljen u jednom ili dva temperamenta. Niko nije zarobljen u svom nepromenljivom karakteru! Niko nije zarobljen uopšte! Upravo je naša ličnost rezultat naših IZBORA i naših ODLUKA  a ako smo  još odlučili da se IGRAMO izabrali smo najlepši i najlakši put da tu ličnost stvaramo.