Olja Ristić

Arhiva za kategoriju ‘Poezija’

Osluškivanje (poezija)

Ja nacrtana

O tišini koja se ni u šta nije pretvorila

Polaganje sebe u snove

nada je krupna stvar

jedna od važnijih

bumerang je misterija

podsmevam se

dok jedem hleb kao kaktuse

ponekad kao da živim

čistu alegoriju

*

O galami koja nikog nije potrošila

A reči… ne slušaj

u tonovima je okršaj

u času kad zalazimo

iza svojih sudbina

precrtavamo zvezde

osluškujući sebe

uzimamo darove od Boga

ulogu

vodiči Sunca

na deliću neba

*

Osluškivanje

Prostor bi mogao biti neograničen

samo kad se ne bi govorilo bez nade

i ćutalo bez upornosti

uz sladak zalogaj i medeni čaj

moraš i da dišeš i da ne odustaneš

od disanja

u sebi kad čuješ poziv

zidove svoje odmah da porušiš i onda se

izruči svetu

trči dok se ne osetiš rastrčano

kad legneš da legneš

umorna, to je dobrota.

*

Sporo

Početku sam koren

zatim stablo i grane

sve njih o, da, čeka

naporan rast

kroz lagan vazduh.

Šta je tu napeto,

šta je tako snažno

u prozračnosti

koju drvo probija?

Rasteš

pobeđujući ono što dišeš.

 

Advertisements

Prošla pored

girl 1

Na taj  veliki dan

u talasima su se njene čaure mrvile

svilena je uginula kao silikonska buba

tama u tim očima

jer su suve uvojke odsekle tako snažne ruke

bez blagosti.

Pa  zašto ste ljubili tako da su usne usahle?

Poljupci,  rapava im senka.

Bolji su oni tajnoviti dani

neočekivani kao kad padaš u snu

u oblak ne mogu da stanu ako uzletiš

obični sati kao jeftini džins

kao susret na pešačkom prelazu

kao razgovor uz šetnju psa

kao miris starog kaputa na starcu koji sedi na klupi kraj tebe

a tvoja mladost naspram i pored

još ništa ne zna

kako malo ostane u džepovima tog kaputa …

kako sve stane u te oči koje se cakle …

jače od tvojih.

Na kraju je srce uvek najiskrenije

najjače udara ta sunčeva lopta oko koje se ne okreće niko

prolazi par cokula, par modernih patika, par bosih koji se ljube uz cerekanje

i dok se okrećeš i odlaziš

niko neće zapisati na klupi da se jedan grad

rušio na tebe čitavog dana a da te je starac nejakim rukama

pridržao, snažnije od svih strasnih šaka koje su te češljale

peskom, kamenom, zemljom, razlivenim vinom te kupale…

jer anđeli  su ostarili

dok prolaziš pored svog velikog sna

ubrzaj bubo ušuškana svilom

beži od njega

u svoju malu kućicu

ne dirajući prašinu sa svih tvojih sveća

dok ne upališ

novu vatru

 

photo: http://lookbook.nu/look/4950864-H&M-Old-Man-Coat-Sweater-Skirt-Bunny-Blues

Februar grdi proleće

f2

Svratilo jedno proleće i februar mu uzvraća

cvkutom ptica što iz tajnih utočišta ispod vlažnih oluka najednom ispuniše grad.

Pogasite sve druge zvuke, utišajte motore automobili, ne palite televizore,

ovo je taj trenutak kad se sve poremeti a lepo je,

kada nenadano svrati a dobro je,

kada nežno podriva zimski umor,

naprosto boli živošću život dok obaveze stežu.

Ma kud si  i svratilo! proleće!

ja sam samo dobro zabarikadirani februar

koji se taman navikao na muku i osamu.

Mamci intuicije

kljucevi

Mamci me drže za ruku, detinjstvo ih još pamti.

Nekad mi vežu noge. Palma sam u saksiji i u ćošku sam sobe.

Kada me zamrače zastori u stanu mamci se uzvrpolje

a intuicija mi razdire srce.

Ona je kazna sa čokoladnim ukusom.

Miris ruma u sobi, katarza nad dalekovidošću.

Opijena sićušna, lažna plavuša i njene crvene misli.

Pa crne.

Pa beg i bacanje mamaca ajkulama sa TV ekrana.

Sloboda i duga ako skočiš preko terase.

Oslobodi se u igri sa glistama intuicije.

Crvima sumnje.

Zabaci udicu.

Ili ne možeš?

Javi se.

Olja javi se Olji kad budeš našla vremena.

Čekam te draga moja.

photo: sandzakpress.net

U najavi – reizdanje moje prve zbirke pesama u ebook formi

Marketing mreza

Davno je bilo. Ostao mi je samo jedan primerak, poprilično raskupusan 🙂 Reših da se priključim e-book svetu i sačuvam a i podelim sa drugima već zaboravljene stihove.

Zbirka je podeljena u tri segmenta: Snovi, Beleške, Mamci intuicije.

Od svih najdraža mi je promocija na Trgu pesnika u Budvi jer se ništa ne može meriti sa slučajnim prolaznicima koji zastanu i ostanu u želji da te čuju kako čitaš poeziju. Divan osećaj, kao u staroj Grčkoj sam se osećala.

Budva

Zahvalna sam Vasi Pavkoviću i Gojku Božoviću koji su prepoznali „ono nešto“ u meni i tada, u neka poštenija vremena preporučili za objavu moje stvaralaštvo.

Pre nego formiram elektronsku knjigu evo malo ilustrativno nekoliko pesama za one koje vole poeziju filozofski namrčene devojke koja ne može pobeći od svojih ipak mladih godina 🙂

ONO ŠTO SE DOGAĐA

Žene pobeđuju ili gube

zavisno od prirode svojih utroba.

A muškarci imaju kičmu.

Kada im je saviju teše ih žene umornih karlica.

Žene se uspravljaju oplođenim bedrima,

muškarci poklonom koji su sebi posejali.

Takav je poredak bez obzira na podneblje.

Jedino što može da smeta –

niko nikom da ne pruža ruku.

 

ODJECI

Pričaju mi da čuvaš

posečene, raspadnute lokne

moje kose

što je na tvojim bedrima rasla

tri godine

pre tri godine,

nek’ se raspuknu

neka ti se iz ruku izmigolje

svaka vlas

za po jednim vetrom neka ode

plavlja da se zamrsi u smeđu

a ti nemoj češljati…

 

*

Pretvaram se u slova

bez smisla

još samo uzvičnik

i možda po koji upitnik

govore

strah izražavam tačkom

od straha bežim

kroz tri tačke

jureći nalećem na

ivicu papira

budim se naglo iz sna

da ne bih pala u provaliju.

 

*

Nesanicu

dočekala

dosanica

snu

doskočila

priča

treperi

drhti

posanjali se

njih dvoje

iste noći

* * *

trčim

od nekoga bežim

i nekoga jurim

i nadam se ja

da će mog progonitelja

neko drugi stići

moj progonjeni

o meni isto sanja

sanjamo, a

sve će nas

sustići

 

 

Do reizdanja u ebook formatu lepe snove i beleške i dobru intuiciju vam želim!

original ebook izrada u epub., mobi formatima truedesign

Strpljenje

cosmos

Kad udahnem…duboko…i kažem…biće sve dobro…

kad se češkam po glavi i vrtim najduži pramen…i škrgućem zubima…

onda kad mi igra desna noga…pa je prekrstim preko leve…

nedostaju meseci i godine ispred da taj udahnut vazduh sačeka…

a zna da će sve doći na svoje mesto…

strpljenje je uvek veština,

uvežbana disciplina,

spajanje sa prirodom u kojoj

kazaljke na satu ništa ne znače

već izlazak i zalazak sunca.

Istina o dimenzijama,

tačka gde vreme deformiše prostor

a duša zna više nego što razumu ikada može biti jasno.

Mir spušten na moje rame.

Blage ruke beskonačnosti.

 

 

 

Ćaskanje

Ugalj

Vrane

Autor slike: Slobodan M. Dimitrijević

Jednostavno je rekao:

„Nikada nisam video lice svoje majke“,

gužvajući u šaci koprive.

Naučivši da voli mleko i breskve, sam.

Srela sam ga još samo jednom.

Gledala sam…

pahulje su se pred njim otapale na kamenu.

Vrane su oštrile krila između nas.

Razletele se kao raspršene ljuspice

presušenog uglja, potom

okupljajući se na drveću, žicama.

Čupav i beo, pas

ispod drveta je zakopavao smrznutu kost u preostali sneg.

Brinuo, bez majke,

bez igde ikoga…

Čuvao kost,

život,

i mahnuo nam repom.

 

 

 

Oblak oznaka

Životna sredina by Nataša

Sve o životnoj sredini, izvorima zagađenja, otpadnim materijalima, reciklaži i još mnogo toga.

IGNIST.rs

Uzdrmaj svet svojim pogledom na njega.

Italijanski online

Besplatni sajtovi za učenje italijanskog jezika

All about my shelf

~blog posvećen knjigama~

prerazmisljavanje.wordpress.com/

blog za knjigoložnike

BOKITZA

LIFE STUFF • FITNESS • HEALTH • BEAUTY • TRAVEL

Matrix World

U potrazi za Znanjem i Istinom

VLADANKA 218

O svemu ...

Manić Teodora

Jer ono u šta ljudi poveruju, to će vremenom i postati.❤ Because in what people belive, that's who they will become as the time passes by. ❤

Od knjige do duše

O knjigama, časopisima, novinama... O bibliotekama, muzejima, arhivima, pozorištu... O filmovima, serijama, dokolici...

Ninus.Nestorović

Aforizmi i satira

Samozaludake

#samozaludake