Riblji fazoni: Oslić omađijan pomorandžom

Ustajem rano, kuvam veliku šolju kafe, 10 propolis kapi na kašičicu šećera odmah smažem, čašu vode pola sata kasnije na silu, priznajem, popijem.

Prošetaju me kuce po dvorištu, obiđemo cveće, progovorimo sa njima po koju reč dok se sistem na laptopu ne podigne.

Tako počne radni dan. A radni dan je kod mene kritična zona, dakle pet dana u nedelji kada obično jedemo “kuvano za dva dana” ili skuvano vikendom pa podeljeno u šerpice i zamrznuto, pa se to vadi, podgreva. Avaj! A ja razmažena, od malena, volim svaki dan svež, novi, tek napravljen ručak.

To mi naravno ne uspeva, pa “radi” i kod nas u kući pasulj dva dana, kuvani kupus dva dana, špagete za večeru a ostatak meni suprug prepusti za doručak. Ipak, posvetila sam, spontano, pažnju i usmerila maštu na obroke koji se mogu brzo spremiti…jer kad se zaradite pa ode to na devet, deset sati rada, i najednom glad hoće da vas pojede a razmaženo derište poraslo pa mora samo da spremi, onda sve zaurla u meni. I krene…

Najbolja je naravno sveža hrana. No ja ipak uvek imam smrznute ribe, morske plodove, posebna pakovanja dagnji u zamrzivaču. To mi je lek za neurozu! Kažu da su fini afrodizijaci ali ako će dagnje da me “vade” u krevetu onda sam “ugasila” .

Tako je jednog dana za tačno 30 minuta uz dopisivanje sa drugaricom, uz fejsbučenje nastao:

OSLIĆ sa pomorandžama i maslinama

Potrebno je:

– Setiti se šta si sve nagurala u taj zamrzivač.  Potrčati do špajiza i pronaći osliće među svim tim namirnicama.  Ne čekati ništa, jer si mnogo gladna a i suprug. Velike komade oslića, još smrznute usoliti, morska so, svakako.  Odmah ga strpati u rernu prelivenog maslinovim uljem

Posle sam malo odahnula, javila se nada , “ubrzo ćemo jesti” jer kad do kasno popodne ne jedeš skoro ništa …hm, ne valja…vrlo  nezdravo i za stomačić i za psihu.

I tu negde malo se opustih:

Uključim radio, muzikica i krenem da seckam beli luk

Začuje se kako nešto pada, lupa, ajaoj, mačka je šmugnula u špajz da je ne vidim i ja je ostavih zatvorenu tamo. Uđem  u špajz, ono jedna oborena pomorandža još se kotrlja. A maca, “šmug” napolje.

Hm, uzmem ja tu pomorandžu, mala je bila, uzmem još jednu manju, malo žongliram uz reklame na radiju pa ih oljuštim i naseckam i to.

Izvadim oslića, malo se opustio i on 🙂 . Naređam kockice pomorandži, pa naseckam zelene maslinke, sitno i to dodam, pa beli luk. Bez peršuna ni ne sedam za sto te i isitnjeni peršun na kraju pospem na sve to. Prelijem sokom od limuna, sa još malo maslinovog ulja i pola šolje za kafu belog vina.

Vratim sve to u rernu još petnaestak minuta.

A ti minuti su sasvim dovoljni da se ispije jedna čaša vina, da se još malo ogladni, da se ukućani oraspolože malkice, a onda svi ti stopljeni ukusi, saft koji se preliva preko servirane ribe sa mirisom  pomorandže, maslina, ma miris mora, snova, bajke…

Kada se tako stope ukusi, kada hrana prepozna jedna drugu, ona je najukusnija i za nas najblagotvornija.

A ova slučajna ideja, da se doda pomorandža  što nikad pre nisam probala je zapravo ukradena ideja od pomoćnice iz reda mačaka . I MJAU FRAU je dobila na kraju svoje parčence ribe.

Upotrebljeni sastojci:

– dva veća oslića

– šest maslinki

– tri čenja belog luka

– dve manje ili jedna velika pomorandža

– maslinovo ulje

– sok od pola limuna

– belo vino /pola šoljice za kafu/

Tajni sastojci nisu kod mene tajna: glad i mačka, u ovom slučaju!