Oznake


WiFi

 

Dan drugi

Drhtim. Ne mogu da potrefim niti jedno dugme na košulji, ne valja nešto, gadno ne valja, mislio je Igor.

Bacio je košulju i dohvatio duks iz ormana, šaren i uzan, preko glave navukao, jedva u njega stao. Nikad ga ne bi obukao da nije uplašen. Psi su se vratili iz šetnje po dvorištu, mačka je spavala na fotelji. Trobojna. Psi gladni, uze da ih nahrani. Mačka ni da mrdne. Ok, sve sam ih podmirio. I izlete iz kuće brzo. Ključ, katanac, auto, zvuk motora, brisači, kiša i on na putu do bolnice.

– Vi ste suprug?

– Da, doktore.

– Sedite. Nisam od onih koji imaju preduge uvode. Ana je pala u komu. Noćas. Vršimo analize. Taj hematom, znate i dalje dajemo terapiju ali moramo da snimimo glavu još jednom. Moguće da je još nešto u pitanju. Ostali organi su za sada dobro. Nešto niži pritisak i gvožđe. Održavamo je dok ne otkrijemo pravi razlog ne mogu Vam ništa drugo reći. Bili su njeni roditelji, morao sam da im saopštim. Iako mi je preneto da ste zamolili da ublažim priču pred njima, i jesam. Rekao sam im da je ovako možda i bolje. Da će se lakše razložiti taj hematom. Ali…

– Ne znate šta je zapravo?

– Ne znamo, još, da

– Idem do nje. Mogu?

– Daću Vam propusnicu, za češće posete, to je ono što mogu za sada da učinim.

– Niko nju neće vratiti sem Jupitera

– Ha, molim?

– Planeta sreće i smrti katkad, po astrologiji.

– Pa da se uzdamo u nauku ili i u tu Vašu sreću?

– U njenu želju doktore, jedino…Sad je zaista na sred putanje, verovatno u onom čistijem delu kosmosa. Sve ovo je da bi se odmorila. Ali ja želim da…ma ne vredi. Idem sad.

*

 

Drhtala mu je ruka i dugo je držao tu kvaku, mislio je da će ili da se onesvesti ili da uđe u tu sobu. Konačno je načinio taj klik.

Ana je bila sama.

Daleka.

Pao je na fotelju pored kreveta nije mogao ni ruku da joj uhvati. A želeo je. Primetio je beli lak na noktima i pomislio kako bi se iznervirala sad sto je taj milimilimilimetra okrnjen lak na malom prstu njene ruke. Šizne odmah!

Kroz glavu je krenulo sve ono kada je vikala po kući, po ulici,  govorila da je pusti da se isprazni da sve treba izbaciti iz sebe da se ne obazire. I on što ćuti?, hiljadu puta ga je pitala.

Neka viče, neka sve ispsuje ako treba, ne sme da drži u sebi. Razboleće se, govorila je. Nikako nije mogao baš sasvim da razlikuje kad je stvarno besna na njega a kad se prazni. I kada se isvađaju posle bude lakše onda je znao da su se oslobodili besa koji su im tokom dana gomilali drugi. I ta svađa je zapravo bio način kako su umirivali jedno drugo. Uteha jedno drugom. Posle toga bi govorili, ma ko ih sve jebe, i smejali se, pili vino, bacali se goli jedno na drugo, preplitali, u kupatili, na krevetu, na kuhinjskom stolu navlačeći zavesu često jer tu se iz autobusa sve videlo kroz prozor šta se dešava. Smejali se kako su jednom skroz zaboravili da navuku tu roletnu i ko zna ko ih je video. Smišljali da krišom od komšija, noću, posade jedno drvo, lisnato, da zaklone performans putnicima iz autobusa.

Kao da je svakog trenutka očekivao da će kao i te scene besa i smeha i seksa posle, i sad Ana da se pojavi sa onim pampurom za vino i otvaračem i kaže: „Daj otvori ne umem, pa to ti je!

Ali ona je samo ležala među tim cevčicama, njegov IT mozak je video Anu u kablovima, umreženu u aparate, priključenu na WiFi sa životom. Sad kad je vidi ovakvu u komi, kao da spava ali ne može da zalaje pas i da je probudi, samo se skrhao. Prebledeo.

Ovo je stvarno. Ovo se dešava njoj. Ovo se dešava meni, priznaj Igore, priznaj, odzvanjalo mu je u glavi.

Ko je njen računar, odakle hvatal signal!? Ovi aparati? Mora da postoji nešto jače od tehnike, glupi inženjeru, mora, mora!

A poslednjih meseci bila je mirna. Tugaljiva ali mirna. A on mislio nadmudrila je bol. Pa ćuti. Prihvatila. Stalno joj je govorio da mora da prihvati, tako je – kako je. Mnogo se ućutala, sad vidi, a on nije ukapirao da tu nešto dobrano ne valja. Nije na vreme!, ama baš je omašio. Pa kad je verovao da je to sve samo njena mašta koja uvek luduje! Ali kako tu tišinu nije shvatio? Pa prijala mu je, nije da nije. Opasnost po nju a njemu je prijalo! Eh.

(nastaviće se)

photo: odavde

Advertisements