Iskusno pokvareni su ti oni, iskusno. Sraslo im u meso, s kožom, s dahom.
Krenu od jutarnje kafe pa sve do postelje u kasnim satima. I u snovima.
Iskustvo u pokvarenosti olakšava im i porodična struktura. Preneto genetski ili utemeljeno još u detinjstvu. Samo kod izuzetaka se naknadno stiče i razvije potpuno tokom života. Iskustvo se lakše razvija i slobodnije nosi kod onih sa predispozicijama.
Dečje oči su posmatrale srećne roditelje dok broje novac što su zavrnuli nekog. Da napreduju, nameste nekom, pa pričaju u kuhinji ostrašćeno kako su mu stručno zavukli. Pa se ljube. Opet zadovoljni. Smeh se u domu čuje. Nema savesti. Ni griže, san miran. Šta zna dete. Pa srećna mu je porodica. Ono u svoje širom otvorene zenice propušta to prelamanje nečoveštava, a slike prodiru duboko.
Ima i do podneblja kad je, do komšiluka. Do roda rođenog. Ima i onog nesretnog brata što se dao na poštenog ujaka a drugi sin je isti otac. Avelj i Kain. Ava i Kaja. Kako god. Ono ujakovo dete kao otpadak. Svakako je najebalo među tolikim VIP svetom.
*
Tako, prolazeći ispod mog prozora, jutros neki glas mladog muškarca, pričajući, pomenu te dve reči „iskusno pokvareni“.
I meni odmah roj misli, znoj na čelu.
Mogu odmah da se potpišem kao NIP. No Important Person. Otpadak. Ujakova mala.
Ma neka je on prolazio tuda, mada je mogao par metara dalje to da lane. Pokvarena i ta istina, uskoči kroz prozor kao pčela. Hladi otok NIP-ovka. Hladi otok. Ne znaš koliko će bol uboda da traje. Nije se zezati. Iskusni su svuda, kao vanzemaljci koji su okupirali planetu. Što je vanzemaljac iskusniji, mirnije spava, češće se pari i lakše množi. To im je dato. VIP DNK-a.
A ti Zemljanko, ujakova mala, NIP-ovko, još zuriš u pčele po ružama i muškatlama, a? Pas ti je prijatelj. Shit si odabrala. Genetika te iskvarila. Ni vanzemaljci te opraviti ne mogu.
Zatvori prozor.
„Ma sa onom kurvetinom je“, dopire s ulice ljutit ženski glas, dok klikćeš ručku da prozor dobro zamandališ.
Mogla bih ponovo ovo da napišem. Pod naslovom „Prozor u svet“, pa ponovo pod naslovom „Pobeći negde“, pa ponovo „Kad sam postala zver“…
photo: odavde
Slučajni bloger 
Komentari na: "NIP – No Important Person" (13)
Iskusno pokvareni… kao titula. Kao apsolutni komparativ nečeg što je grdno, da grđe ne može biti.
Kad par reči izazove lavinu rečenica koje oslikavaju realnost unaokolo, a saznanje o nemoći bridi iz svake. Meni je ovo super Oli, napisano mislim. Tema, bolna.
Bolna bogme namnozilo se pokvarenjaka. I sve mirnije spavaju. E svete moj!
Odlično. NIP sviđa mi se taj termin 🙂
☺
Jedan od tvojih boljih tekstova! Bravo! 🙂
Razumes me, tnx Jeco
❤
joj pripade mi tesko… na goliju dodemo, lepo ti kazem 🙂
Jeste Kevo negde u nedođiju
Lepo reče Keva, Na Goliju, na najvišu čuku, pa ispočetka. Na Goliju da gradimo barku. Na Goliju gde se noću ispod prozora samo poneka životinja čuje. Ma kakva životinja, životinje su ovde, tamo su ljudi pametniji od ljudi.
Odlično Olja!
Daa na najvišu čuku pa ispočetka…
Svaki zamišljeni početak rečenice neko je već napisao… ostaje mi samo da potpišem sve te komentare koje kao da sam sama izrekla.