Obično kad se osetim kao majmun, jer kad si uporan i žilav da se boriš, ne tvrdoglav kao magare već izdržljiv kao vuk, a onda shvatiš da zbog hijena, papirnatih nekih gmizavaca, lihvara, od tvog poverenja u ispravnost i koliko toliko još preživeli red i znanje i struku nema ništa, onda si, jedino i samo MAJMUN.
I sad biram šta ću. Hoću li gorila, babun u kavezu da budem ili da odem u lepu džunglu materinu i da možda budem orangutana. Ma imam izbora evo nađoh koliko sve vrsta majmuna ima samo da se odlučim.
Nego nešto sam neodlučna.
Pa neka onda život kaže koji sam ja to oblik ovih što ljušte banane, okreću crveno dupe kad ih hipokrizija smara…
I dok čekam, sedeći sa crvenom ne samo guzicom već i facom, nešto se obradovah.
Slušam…šunja se po kući, keruša od preko 13 godina, slepa, sve ona ispituje, prevrće mačje posude sa stola, otvara špajz, gega se vedra i gladna sve ona to pokrade, onda knje,knje, nešto pozove. Šta hoće sad!, pa da je podignem na krevet, pa opet knje, knje da joj malo izmasiram leđa, pa knje, knje da je spustim da pije vodu…A kad ide da kraducka ne zove!
I onda evo malo mira, tišina i njeno hrkanje.
Nemam učitelje. Nemam više ni autoritete mada ponekad nekome pripišem i to. Imam kuče koje je oslepelo od moždanog udara. Nekad živelo na ulici a onda puno buva, trudno, zalutalo u moje dvorište.
I ništa je nije dalo slomiti. Ona dvorište poznaje bolje od mene. I zna i gde je ispod višnje sakrila koricu hleba a gde kost ispod šimšira. Kada je oslepela njoj je bilo važno da smo mi i dalje tu. Da naši glasovi nisu nestali. Da masažu i dalje ima. Samo je pojačala, utrostručila ostala čula.
Ljubav moja, da li majmunska ne znam, učinila je da taj pas tako mirno i glasno hrče.
Unutra, među nama životinjama sve je u redu.
Spolja, među ljudima, najčešće neka majmunska posla.
Čovek je čoveku majmun.
Dajte majmuni da zaličimo na čoveka opet, poslednje vreme je došlo!
photo: odavde
Slučajni bloger 
Komentari na: "Ja majmun – ti Džejn" (12)
Zakomplikovali smo život. Mnogo. Vreme je da se vratimo.
Samo se pogorsava, toliko opomena ali valjda je u coveku prevladalo ono neosvesceno. Bas smo zloupotrebili inteligenciju.
A da ti prestaneš da razmišljaš o sebi tako ružno??Posebno kad nije do tebe i kad komuniciraš sa „gluvima“!! Teško će onaj ko čuje samo sebe da skapira nekog ko mu bilo šta kaže, osim ako to što mu priča ne podilazi njegovom egu. Tako draga, mazi sebe i…to slepo koje te uvek čuje. Ove druge, ignore! 😉
Ne moze sve da se ignorise narocito kad ti menja put kojim zelis da ides. No i majmun se prilagodjava pa cu i ja ne brini. Ugledacu se na moju Bubi pojacacu ostala cula i vazno da ima ko da me izmasira 🙂 Sve ostalo je ono – gledaju kako da ti slome krila…pa neka ide tako…takav je vek
„Unutra, među nama životinjama sve je u redu.
Spolja, među ljudima, najčešće neka majmunska posla.“
I da sii samo ovo gore citirano rekla, dovoljno bi bilo za ocenu – sjajno.
Životno, tako, nažalost, prisutno u ovom našem, sadašnjem svetu.
Hvala moja draga nasa stvarnost pa kako prodjemo:-)
Ko te dir’o? Teraj to sve u znaš-već-gde, život je lep! I majmuni su lepi. Neki. I odakle bre tebi krila?
Ma nije mene samo…sve je bre ograniceno…ko geto
Odlično napisano, duhovito ali i istinito jer se i sama često osjećam kao majmun. Čimpanza recimo 😀
Hvala kapiramo se 🙂
🙂