Dilema je vise nego ozbijna. Danas je moderno biti asertivan. Ok. U poslu preko potrebno. Sem sto je IN asertivno u pravim prijateljstvima tumaci se – biti blag kad govoriš ono sto ne zele da cuju ili kako u poslednje vreme cujem bele lazi nisu na odmet da ne povredis nekog.

Ako me vec neko pita za misljenje sto se mene tice neka bude spreman na iskrenost ili neka me ne pita. Jer ako lazem a ovo je svojevrsno asertivnost = foliram te, foliras me, vrlo IN, onda cu da lazem dakle i kad se STVARNO slazem sa nekim.
Dakle kako mi verovati i tada!?


Ako neki tumaci asertivnosti odobravaju bele lazi kao nesto empaticno ja se stvarno pitam da li uzgajamo ljude kukavice i ohrabrujemo ih da se ne samoispituju i suočavaju sa samima sobom. I sve strani neki termini. Pa izvini.

Čeznem za iskrenim osobama i ne vidim razlog da se ljudi koji zabadaju nos i gde im nije mesto izjednacavaju sa ljudima koje kad pitas  – iskreno i odgovore. A nikako ne zelim da dam legitimitet foliranju. Čitaj površnosti i ne želim da budem IN 🙂 nego čovek.

I čitam jedan komentar i sita se ismejah kaže: „Na šta bi ličio ovaj svet kada bi jedni drugima govorili stalno istinu?“
Ajde od sad samo da se lažemo kao da smo se do sada malo lagali 🙂 WTF!?

Ili istina u dozama kao pilulice. Prvo svako svoju istinu ima, mešamo žabe i babe, iskrenost i istina su dve različite stvari. Nisi lažov kad govoriš iskreno. A sad da li je istina koju ti vidiš relativna to je sasvim drugo pitanje.

Ali ako svesno prećutkuješ i lažeš onda je to vrlo jasno zar ne? Ali na šta bi ličio ovaj svet? Pa ja mislim da sad baš i liči na taj kad se krade i laže i ćuti, većinom. Izvinjavam se što mi je smešno a tužno je.

Istina je pogled na svet iz svog iskustva. Istine razmenjujemo. Iskrenost je osobina koju gajimo kad zelimo da budemo korektni prema onima do kojih nam je stalo.

 

Advertisements