Ledenice grada ko cufte

Na prvom mestu je današnji utisak, upravo se vratih iz grada. Crko mi telefon, skviknula sijalica, zamrdela ko pola kuće da gori, odem kupim telefon, kanda mi kartica džinovska džaba sam krečila, telefon za mikro a ja imam mega karticu iz praistorije! Usput sam se načekala pod tendom u Balkanskoj da prođe grad, i kišurina, otrčimo Nenad i ja do stanice,meni odmah skroz potopi mlaz sa ulice i čarapke i patike, 23-e ni za leka, smrznem se kao du.. dođemo do kuće, da siđemo iz busa, krene grad veličine ćufti i za minut do kuće, ko miševi iskisnemo. Suknja, kosa sve…mokro. Sad kijam, i jbm..sve po spisku što kupih telefon a ne gledam koja mi je kartica, pišem mts-u jer sam retard i sad i to moram da sređujem, leba bre nisam kupila, a sve je lepo počelo sunčanim danom, došao tata, doneo šljive koje je dobio na poklon, potopila ih u šećer da ih kuvam večeras u džem da ih pretvorim. Sad pištim kao čajnik, nešto ću da pregrizem, pa ću da vidim da li da stavljam te šljive na ringlu jer kako je ovaj Mesec na današnji dan postavljen ima da cikne i ringla…Mislim se i jedva da mogu da se setim šta beše prošle nedelje. Potpuno me omeo svemir. Nenad računa šta će sa Kaskom i kolima, ulubile nam haubu i krov i malo vrata ove čufte, komšijama takođe, komša dobio jednu u glavu i krvari dok je prekrivao auto ćebetom, ene ga … Ali utisak je da je naša protivgradna odbrana kapaciteta muve zunzare i stidim se umesto gospode koje o tome odlučuju, jer za mojih 40 i kusur neka lažu oni nekog drugog da se promenila klima, i da Harpovci šeruju čufte po nama, meni je očigledno da ja živim u zemlji lezilebovića na vlasti i da tu slobode izbora sve manje znače.

Nego dok smo živi i zdravi samo nam to ostaje, ko živ, ko zdrav. Ja čuknuta i iščukana i spolja i iznutra.

Ljubim vas sve

Advertisements