Kupatilo je najmanja prostorija u stanu. Tačna mera iznosi dva kvadratna metra. To je ipak, dovoljno da otac, majka, ćerka, mačka i mačor, svakodnevno, po nekoliko puta, tu obavljaju svoje fiziološke potrebe. Takođe, pruža mogućnost neograničenog kupanja, umivanja, češljanja, gledanja u ogledalo, pranja veša u veš-mašini, šminkanja, razmišljanja dok se vrši velika nužda, tihog razgovora sa samim sobom. Pruža utisak zaštićenosti, skrovišta, odvojenosti od prometnog sveta predsoblja. Kupatilo je čudan spoj skučenosti i slobode.
Kada je nešto skučeno izaziva potrebu za stvaranjem iluzije. Tako je otac došao na ideju da zid u kupatilu prekreči plavom bojom. S njim se složila ćerka dok je majka bila sumnjičava prema efektu te vrste. Ipak, zid i plafon više nisu beli. Stvorena je iluzija nebeskog prostranstva. Šta je potrebno da bi iluzija postojala? Zašto je otac i ćerka imaju? Zašto im je majka ipak dopušta?
Potrebna je plava boja, kreč, četka za mazanje, merdevine. Zatim, potrebna je volja, mašta, upornost, verovanje u iluziju. Ako postoji svest da je iluzija samo iluzija ona time gubi svoju čaroliju, dosadna je, nebitna. Ako, pak, sednem na WC-šolju i gledajući u plavi zid imam utisak da pišam pod vedrim nebom, onda je moja iluzija pravi užitak. Majka mi kaže da su to sve same gluposti kojima su skloni oni koji se suviše dosađuju.
Ipak, mislim da ni ona ne može da odoli plavom zidu, kada ugleda svog muža, posle dvadeset godina braka, kako se zaljubljeno naslanja na nebo, kada vidi da samo u njenom kupatilu mačke grebu vasionu, kad shvati da je njena porodica rasuta po svemiru i na okupu, istovremeno.
Objavljeno u časopisu Ulaznica davne 1996. godine
Slučajni bloger 
Komentari na: "Ogled o plavom zidu" (13)
Da sam ovo pročitao pre renoviranja kupatila možda bi i moje kupatilo bilo plavo.
Sada se već teško mogu izmeniti pločice.:)
Plafon se uvek može docrtati a? Ako nisi stavio pločice. Ja se nešto razmišljam da počnem crtati po zidovima pa nek ide život!
Dakle, sve su majke iste: svaka pamet koja nije svrsishodna, posledica je viška dosade. Ima posebna nijansa plave boje kojom me moguće kupiti za svakojake vrste budalaština, plava koja bi na mene delovala kao kriptonit na Supermena. Nije da se poredim sa njim po moći, već, baš naprotiv – po nemoći u koju me baca ta plava.
Kriptonit o da!
p.s i ja imam plav plafon u kupatilu. čak su mi i fugne među pločicama plave…
Jeeea! Ovo je bilo u roditeljskoj kucici. Sada mi je predsoblje plavo, kupatilo žuto. Mrak mi često pada na oči pa bolje da sija sunce dok se razmišljam mračna ja 🙂
ja volim plav plafon dok sam na.. :)))) razmišljanju, mračna i ja
ti si Olja rasan pisac. zadovoljstvo mi je čitati te i čast mi je biti ti onako, pomalo drugarica
Meni je Alex samo krivo sto ja sam krivac ne umem da se organizujem sa svim ovim sto me nesto snaslo bolje pa bar cesce da budemo, a ne po malo, drugarice.
Oduševljena sam. Ma sjajno. A kraj – ostavlja bez daha zaista.
Porodica. Ljubav. Rast uz različitost 🙂
Obično su pločice plave. Sad razmišljam – ja sam napravila crveno kupatilo… a mama nekako braon narandžasto… ali su pločice na zidovima kod obe u nekim nijasama plavog. Ali, tvoj tekst je mekan kao oblak… plav…
Volim!