Mnogo se toga smaratonkupilo, nešto zagustilo u martu, narode. Datum datumu dahće za vrat. Toma je raspisao parlamentarne izbore, Maja je raspisala lokalne. Ma, raspisani posle i pokrajinski! Samo beogradski nisu! Kažu – nema razloga… 

Prvi par martovskog maratona za veterane su Toma i Maja – na grudima nose etikete RASPISANI.

Da li će biti i reprize serije “Otpisani” pitaćemo urednika skromne TV pretplate.

Javni servis iznedrio je produkciju serijala “Autoportret” i to na svom prvom kanalu. Nije da nije. Izazvalo je neku nadu ako je ko i iščekuje od televizije. Pohvalno je da se kultura vratila jednom emisijom. „Kulturni dnevnik” nije tako baš zablistao. Nekako je pao u zaborav, ne znamo zašto. Ali boli informativni program. Kada ga dodatno plaćaš. A cenzurisan i to u martu, kada je maraton za veterane u jeku. Kako god da stojite sa matematikom nećete uspeti da obračunate ni približno istu minutažu prisutnosti veterana u emisiji. Veteran AV, AV vodi, istorijski nezabeleženo je prisutniji od bilo kog učesnika. Na javnom servisu. Da, onom servisu zbog kog su nedužnom EPS-u prilepili 150 problema na račun za struju. Pa sad ako ne gledaš TV moraćeš da živiš u mraku ili da ga plaćaš i kad ga ne gledaš jer – za vreme izbora nema izbora.

Veliki favorit maratona veterana su mediji, a među njima TV Pink, TV RTS 1, TV Happy, nisu možda još u formi TV B92, ali TV Studio B čini mi se ima nove patike, dok TV N1 hoće da uleti i pobedi onako kao fol autsajderski, ali ništa nije nemoguće!

Dok na ulici ili u busu čujem kad hoćeš da znaš šta se dešava u Srbiji pogledaj Al Jazeera Balkans kanal. Čak je i Kesić dao intervju za jednu bosansku televiziju i to duži od 24 minuta! Ali ovo nije regionalno takmičenje. Martovski maraton je lokalno patriotskog karaktera.

Društvene mreže ove godine nisu dobile zvanične brojeve za maraton, one će biti oni koji pored staze dodaju vodu, pokvase pregrejanu glavu trkača, sendvič uguraju na brzinu u ruke umornim dugoprugašima. I duvaće jako i iz stomaka i iz nejakih pluća, davaće vetar u leđa svojim favoritima.

Onda se prijavio i 8. mart, Dan žena i ponovo se razjariše muškarci na feministkinje, domaćice na feministkinje, žena na ženu, muškarac na muškarca braneći svoju ženu. Svi oni buketi izgaženi prepucavanjima obećavaju dovoljno agresije da Žena bude dostojno bitan faktor u odluci među prva tri u maratonu. Avaj, pa i rodna ravnopravnost nalaže da od troje u politici na nekakvim odborničkim spiskovima, jedna mora biti žena. Tako da dva na jednu uvek sednu! To je dobar zakon! Onako erotski jasan!

Evo i 9. mart se prijavio, sećanje na vuka i vučicu koji su odigrali performans na Narodnom pozorištu jednom i skinuti su sa repertoara. Avaj! Ponovo su osmislili neki scenario ali publike nema. Negde pričaju da su vuk i vučica dobili posao kao šaptači u dečjim predstavama. Ne znam. Ne bih se na njih kladila u ovoj trci.

A onda već naviknut na šetnje uključuje se u maraton i 12. mart. Najkontradiktorniji odnos jednog naroda prema ubijenom premijeru. Kako li će ta kondicija šetača protrčati ulicama naše zemlje. Zaboravom? Sigurno ne. Mnogi će ga pominjati. Taj učesnik je doživeo vaskrsenje poslednjih godina jer ga sada svi veterani tako sklonjenog u arhivu citiraju, što nikad bilo nije, te je on već pobednik. Kao i Bora Pekić čiju bistu postaviše izgleda na start liniju, pa kom opanci, kom obojci. U Rečniku Matice srpske nađoh da ova izreka znači: „ko šta dobije, izvuče, kako ko prođe (u nekom sukobu)“. Matešić u „Frazeološkom rečniku“ uz to dodaje: „pa kako bude“, „kako ispadne“.

Preko 13. marta onako skliznuše brzo. To je izgledalo kao da helikopter nadleće nad Farmom, vilom Parovi, mjuz takmičenjima. Muzika pa neka ide život! Godišnjica, kajanje – ništa. Portalska borba i malo statusa na društvenim mrežama su prali obraze i suze. “Imaginarno nešto” je diskvalikovao pravdu iz ove trke.

Obećanje da će se prištedeti u organizaciji ovog maratona nije održano. Osvanuo je spot. Mart je postao mesec kad su neki glumci odlazili sa ovog sveta a neki u spotove i na avione. To smo sve ispratili. Tugovali. Čudili se. Platili novcima. Neka nam je živa umetnost i još jedan maraton koji će u aprilu verovatno tek da dobije smisao, smisao pobednika.

Za to vreme neko piše pesme, neko spava u haustoru, džet set šeta svoje brendirane setere i klaustrofobiše jer Sirijci… Kako ko. Neko je otputovao zauvek, a nostalgija je ipak bolja opcija nego ostanak, kako mi reče jedna prijateljica. Drugar ne da Valjevsku Gračanicu, Irinej je pak miran on se odlučio.

Naroda u trci nema? Narod je staza, samo ponekad i pravac. Mi smo u martovskom maratonu veterana i pitam se da li veterani trče poslednji krug ili na Balkanu ništa novo?

 

Tekst objavljen na portalu Kolumnista

Advertisements