Olja Ristić


Aempti

Ne verujem. Na ovo nemam odgovor. Da sam, a jesam, najiskreniji prijatelj, zavezao mi se jezik. Nasilje, ipak je to nasilje.

Priča ona (bez suza, glasom tihim ali hladnim): On mi je pretio da će me ubiti. U afektu, znam, ali počeo je da me udara, da nisam jako vrištala polomio bi mi ruku. Posle svađe u kojoj smo se vređali. Ali međusobno, na bezazlenu temu izvređali se. Ali ja njega nikad ne bih…kako je sve puklo za jedno veče. Vikala sam mu nemoj, neću moći da ti oprostim to. Svađaj se ali ne ovo, nemoj, neću moći da oprostim. Znala sam istog sekunda. Zato mu nisam uzvratila. To neuzvraćanje bio je moj pokušaj da ne upadnem u tu prazninu zauvek. U naš kraj.

– Pogledam se posle u ogledalo – ogrebotine po licu. I tu u ogledalu sve je prslo. Eksplodiralo. Razumem da je isfrustriran, teška vremena, malo posla, malo para. Do sada smo se mučili zajedno. Sada smo se okrenuli  na dve različite strane. A bili smo izgleda jedan protiv drugoga samo ja to nisam videla. Sve, sve ali ta mržnja u očima. Ja živim sa čovekom koji me mrzi. I posle deset godina slepica vidim tek sad.

– Nemoguće, kažem joj ja…

– Znaš, nastavlja ona, dok ja posle svega plačem pred ogledalom on odlazi u drugu prostoriju. I znam misli kako sam ja kriva. Da nisam rekla to i to on nikad ne bi. Ja budim najgore u njemu, mantra o tome garantovano, znam ga, uvek je neko drugi kriv. Ne, ne kaje se već to mantra u glavi. E to je gore i od ove fleke na licu!

– Do ujutru nismo progovorili ni reč, nastavlja ona. Kada sam se probudila prilazio je, zagledao mi ogrebotinu na licu, za ruke nije ni pitao i smeškao se, ej smeškao se! Njemu je to smešno. Neozbiljno. Nezrelo. Naviknut da mu se sve prašta, ali ja sam se zaklela da ko mene udari taj me više neće videti! Ne treba meni osveta. (plače). Ne želim da tražim opravdanja za to. Jednom davno jesam i obećala sam sebi nikad više! (viče) I udala sam se srećna jer on je bio sve samo ne OVO! I onda takva mržnja, svom snagom, i pretnje.

– Ostaje samo da izađem iz ovog šoka, ali kako? Pijem lekove. Jer sve što smo gradili poprilično godina moram da ostavim u prošlosti. Ej, da počinjem iz početka… Sad, ponovo ili nikad, ne znam…

– Pa, reci, pita ona mene,  ja da sam njega u afektu povredila, hajde svakom se desi da urla, da maše rukama, baca predmete, ali da sam ga povredila odmah bi mi proradilo ono u stomaku, jer ga volim, brže bolje bih se izvinila, gledala da sve ispravim jer sam baš zajebala. Ali on je zajebao sve time koliko mu je svejedno, čak i smešno.

– Podrazumeva on da će sve za par dana samo od sebe da se smiri, pa ja sam dobra, ja sam kriva, idemo dalje. Ali ne ja ne idem nikud. On ide napolje! Katapultirao se iz mene. A ja padam, bez padobrana!  Jer mu je evo drugi dan svejedno. Još se ponovo nešto izdrao. On je za pregled kod lekara. Sad sam i ja za lekara. Sve je sjebao, a znaš me. Ne umem ni da foliram sa onima koji me ne vole.

– Ono moje lice u ogledalu je priznalo da me on odavno ne voli, da, duže vreme to znam  ali je iskreno to i definitivno potvrdio za jedno veče, iako mu je smešno. I ja nemam način da živim  sa nekim ko me ne voli. Znam da druge žene umeju. Ja ne mogu to.

– I šta sad?

– Verovala sam da mi se ovo nikada neće desiti.

-Znaš  li koliko je hladno sad u našoj kući? Slušaš li me? Izvini. Davim te, već utišano sad reče ona meni

I šta je posavetovati. Šta reći. Bili su par. Gotovo idealan. Svuda zračili. Imali opušten odnos, dobri su ljudi. Upali u probleme, problemi im uništili ljubav. Svaki se junak na muci pokazao kakav je i koliko mu je snažna ljubav.

– Ne znam šta da ti kažem, znam da si već i sama umorna, možeš li sve to da izguraš dalje sama, u novi život?, pitam je.

– Koji bre život, iscrpljena, kad mi je najteže vraćam se sebi, onom šarenom i poluuplakanom licu, naći ću neke lekove pa dokle izguram. Mislim da ću piti lekove. Jer mrzim žene koje plaču. Znaš da retko plačem. Uh! Ali život bez ljubavi je i jedno i drugo.
– Valjda ću jednog dana ponovo zavoleti sebe.

– Nema svrhe terati nekog da se zabrine za tebe, briga podrazumeva ljubav.

-Sve je bilo laž.

Ne znam, mislim ja,  tu pametnog saveta nema.

– Idem, pila sam da se smirim, moram da spavam. Jedan dugi san. Posle idemo na kafu, možda jedan dan. Izvini što te udavih.

– Ne, ne sve je ok, uzvraćam joj.

– Ne verujem, čujem sa druge strane žice, odoh, javi se ponekad ako ti se ne gadi.

I ostah sama, u toj njenoj dubokoj tišini, ne uspevši sve to vreme da joj kažem nešto pozitivno. Ne umem ni ja da praštam izgleda. I ne verujem u čuda. Više u ono, odjebi siledžijo. Ali ni za to nisam smogla snage da snosim odgovornost da joj kažem.

I muči me nesanica sad.

Advertisements

Komentari na: "Telefonski razgovor na koji nisam imala odgovor" (17)

  1. oljaka reče:

    Teško je naći prave utešne reči tamo gde utehe nema, gde je spoznaja surova do bola. Ćutanje govori nekad, posebno u sličnim situacijama, više od reči. Teška, životna priča, napisana odlično.

  2. Jedan udarac i dva nepovratka: jedan oproštaj i stalni odlazak.

  3. Ja sam se takvih udaraca nagledala kao mala, dok mi je tata tukao mamu… Zbog toga bih joj još kako glasno rekla da odplače i zalupi ta vrata što jače!

  4. Možeš ti da joj pričaš, Možemo svi da je pričamo…Ona to mora da preboli i odboli u sebi…Ona mora da donese odluku…Vidim sebe… Samo mene nije fizički povredio.. Više psihički..više igre i laži..Toplo i hladno.. I ravnodušnost a zatim osmeh kao da ništa nije bilo.. I sa time je teško izaći na kraj..Izboriti se u sebi sa sobom…

  5. vi ste to lijepo napisali, a priča je tužna ali s dobrim krajem – ona je dobro odlučila, poštuje svoju granicu, sretno joj bilo!

  6. Doklinca 😦

  7. Sada joj je podrška, pažnja, razumevanje najvažnije. Veoma teška priča i drama kroz koju niko umesto nje ne može da prođe. Za početak, bar nek zna da nije u svemu tome sama.

  8. Odlična priča.
    Podržavam odluku, kad je kraj, kraj je.
    Većina nasilnika traži oproštaj, do sledeće prilike.
    Dosta tu batina padne i povreda tela i duše, dok se ne osvestimo, a što više vremena prođe, teže se osvešćujemo i teže izlazimo iz začaranog kruga.
    Zato je bolje preseći odmah. Manje boli.

  9. Nasilnik se ne menja. Žrtvama porodičnog nasilja treba osim razumevanja vrlo konkretna pomoć ako su rešile da je zaista kraj. Nasilnik prvo oslabi žrtvu uništavajući joj samopouzdanje, da bude fokusirana na njega i ubedjena da nema kuda d akrene niti kome da se obrati. To je zabluda koju žrtvama treba razbiti, konretnim rešenjima, korak po korak. Aonda, jednog dana, možda zavoli sebe.

  10. I sad mene zanima- a šta je bilo posle.
    Msm, toliko mi je, i posle ovog čitanja, priča opora i gorka, ne sama po sebi nego zbog teme iii… lica, pa tražim i odgovore i postavljam pitanja. Stvarno, znaš li?

    • I mene zanima 😦 Pokušavam sebe zamisliti na mjestu tebe – evo mislim, i mislim, i ne znam što bih ja korisno i pametno rekla. Grozno!

  11. Razisli su se mada je dugo smatrao svojim vlasnistvom uprkos razlazu. Kad su se sreli a ona nasla novu ljubav pitao je a sta cu ja ako je on neki krupan baja! Ona mu rece pa jeste. I video ih je jednom. I on je sa drugom sada ali ne verujem da ce se ista promeniti. Ona je dobroooo! ☺

  12. Goran Jurković reče:

    Najbolje od toga je da je ona dobro, što samo potvrđuje da je dobro odlučila jer iza jednog udarca nema opraštanja nego samo drugi udarci, a što niti jedna osoba ne treba trpjeti jer sreće ima, samo je treba pronaći za sebe. Odličan tekst.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s

Oblak oznaka

World according to Schatzi

Embrace the glorious mess that you are

Sarajevo, love, sex and hills

Pričam ti o Sarajevu, jednoj mahali, i jednoj ljubavi

ПЕТИ ЕЛЕМЕНТ

"...Твоје ће те речи искупити и твоје речи ће те осудити"

Deni putuje

Staze nastaju hodanjem.

Kratke, zamalo ozbiljne priče

Kratke priče svuda oko nas

Media Blog

Mišljenja i stavovi o raznim temama

#bloggiranje by Martina Raos

Unofficial: Lost in Translation

KREATIVNA ČAROLIJA

Svima onima koji imaju sposobnost stvaranja lepote

radiologyopinion

News about radiology and advice for patients. Second opinion on radiology examinations

Nerazumni hejt debelog čoveka

Nerazumni hejt po svemu što volite i što vam je srcu drago. Ponekad i po nečemu što nije.

Dario Džamonja

"Dario Džamonja u samo nekoliko riječi pogodi atmosferu, on vlada emocijama svojih čitatelja, njegove kratke priče od tri do najviše desetak novinskih kartica imaju savršenu dramaturgiju, s efektnim, sjajno izvedenim obratima."

knjiskimoljacc

#coowrittersofmagic

%d bloggers like this: