Olja Ristić

Tatjanino proleće


Tatjana

Zove mene Tatjana, drugi razred osnovne, tetkina ljubimica, lepotica kako sve ne zovem sestrinu ćerku, klinceza, mađioničar tečin, zvončica, plesni manijak, a ona se samo smeje. I smišlja kako da me nešto zavitlava. Ovaj put čujem kroz telefonsku slušalicu:

– Tetka, dobili smo da pišemo sastav o proleću, znaš ono cveće, priroda se budi, došlo to proleće u moj kraj, a ja ne umem to da napišem.

Ups, ne znam ni ja, pomislih. Opet to proleće, opet te teme u školama. Tetka ćuti. Tetka tabula raza. Da sam nastavnica ne bih ja tu temu. Ma gde ova kisela i gorka tetka da piše o proleću.

– Ma nemam ti ja pojma to Tašo. Ja nisam trenutno vesela kao to tematsko proleće.

– Ma tetka samo dve rečenice na početku, posle osam rečenica još i plus dve za kraj!, nije strašno, kaže ona meni.

Auh, Tatjana gde me nađe.

– Hajde da ručam, nervozna je tetka kad je gladna pa ćemo nešto videti. A sledeći put pišemo zajedno, jel važi?

– Važi, jedi tetka, mnogo si mršava. Idem ja sad na slavu a ti pošalji u inbox kad napišeš da ja posle prepišem.

I bacih se na salatu, paradajz, krastavac, mladi luk i sir. Sve me gušilo nešto, dišem kao na škrge, preumorna od ekrana, morala sam nešto vitaminsko da unesem u sebe. I tako, razmišljam ja ko je ustvari Tatjana, kako bi dete to pisalo, šta ona to ne ume? Ume ona to da kaže ali kad joj traže da napiše dete odstupi. I nekako se zatekoh u razmišljanju kako je dobro biti dete, kako je lepo buditi se kao Tatjana, voziti rolere, igrati se u parkiću, ma ići u drugi razred osnovne, idealno! Šta ja tražim u ovim svojim godinama pojma nemam.

I napisah nešto o proleću. Možda dobijemo trojku ili peticu ali danas sam imala devet godina, a Tatjanine navike poslala sam u fb inbox:

Kad ujutru otvorim oči prvo što vidim kroz prozor je zelena krošnja drveta koje više nema gole grane. Sunce je već osvetlilo moje lutke u sobi dok ga gledam pospana. Tako znam da je stiglo proleće.

Sada nosim svoje šarene majice i pantalone u bojama. Ne moram u školu da idem u zimskoj jakni. Osećam se rastrčano i na putu do škole čujem ptičice koje su se baš raspevale. Raduju se toploti. U dvorištima pored kojih prolazim ima drveća koja su sva u belim i roze cvetićima.  Trava u parkiću je nežna i mekana.  Pre neki dan bili su neki ljudi i kosili su je. Sada nam jako lepo miriše dok se igramo.  Sestri sam nabrala bele rade pa smo pravile venčiće za kosu. Baka je jurila mrave koji su počeli da se penju do prozora u kuhinji. Ona kaže da oni tako uvek na početku proleća, tada se bude i vredno rade.

Drugarice i drugovi su mi nekako nasmejaniji. Dan je izgleda duži kad je proleće. Sve je svetlije a pošto ima puno cveća te boje nas uveseljavaju. Uveče nije hladno i igramo se duže napolju. Teže nam je da učimo kad je proleće jer bi samo išli negde. Ja bih vozila bicikl, rolere.

Volim kad je svet zlatan kao taj zrak sunca ujutru koji dođe u moju sobi i probudi me. Mami je često sunce u očima kad me gleda dok doručkujem. Želim da uvek bude proleće jer  sam tada najsrećnija.“

PS. Draga učiteljice, znam da sada stvarno imam devet godina, bila bih napolju sa drugarima i igrali bi “između četiri vatre”, prvenstvo između zgrada bilo bi odavno u jeku i moja ekipa bi se borila za prvo mesto! Kao nekad.

Advertisements

Komentari na: "Tatjanino proleće" (11)

  1. Proleće, jesen i doživaljaji sa raspusta…klasika. Jesi li dobila 5?

  2. Lepo si napisala. Taman za njen uzrast. 🙂 Nije loše podetinjiti s’ vremena na vreme!

  3. Mislim da nije greh nekada nekada, malo poguramo te sastave, bitno je da to ne pređe u naviku (i deci i tetkama). Jedino što mi ovde nije potaman jeste – ovo je suviše dobro napisno za dete od 9.godina. Sigurno znam da oni nemaju ovako „razrađen“ rečnik, jer ipak su oni koji mnogo čitaju u ovom uzrastu, u manjini. Mislim da će učiteljica prepoznati da ovo nije ona pisala.
    p.s.Blago njoj da ima tetku koja želi biti deo njenog života… nisu svi te sreće.

    • Pa sad ce ona tetku da prepravi malo, skrati tetkine recenice i to je to. Nisam ni ja da joj drugi pisu i vrlo retko joj bilo ko pise ali ona ima toliko aktivnosti u svojih devet godina, iskreno vaznijih od banalne teme proleca da stvarno nema vremena ni da spava. Previse aktivno dete nekad mora da se utrči…

  4. Sram me stvarno 🙂

  5. Hoću ovakvu tetku! 😉
    Nežno, nežno i puno života… divan sastav!

  6. I, šta dobi Tatjana? 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Oblak oznaka

Životna sredina by Nataša

Sve o životnoj sredini, izvorima zagađenja, otpadnim materijalima, reciklaži i još mnogo toga.

IGNIST.rs

Uzdrmaj svet svojim pogledom na njega.

Italijanski online

Besplatni sajtovi za učenje italijanskog jezika

All about my shelf

~blog posvećen knjigama~

prerazmisljavanje.wordpress.com/

blog za knjigoložnike

BOKITZA

LIFE STUFF • FITNESS • HEALTH • BEAUTY • TRAVEL

Matrix World

U potrazi za Znanjem i Istinom

VLADANKA 218

O svemu ...

Manić Teodora

Jer ono u šta ljudi poveruju, to će vremenom i postati.❤ Because in what people belive, that's who they will become as the time passes by. ❤

Od knjige do duše

O knjigama, časopisima, novinama... O bibliotekama, muzejima, arhivima, pozorištu... O filmovima, serijama, dokolici...

Ninus.Nestorović

Aforizmi i satira

Samozaludake

#samozaludake

%d bloggers like this: