Jutros sam sedam puta rekla “ mrko kapče“ .

Pregledala sam petnaest kolažnih emisija koje prate nekakav srpski džet set ako iko zna šta je to.

Zahvalila sam se radijatorima  što su tu i  vredni su  i još neke tajne stvari proćaskala sa njima. U kancelariji oni su ti koji imaju najtopliju dušu.

Sve sam više žedna a ni malo gladna. Dakle stres.

Nisam poželela nikog da zagrlim a onda sam umesto da pokažem kartu devojci  bus-plusa, ponudila bombonu cedevite  i ona me zagrlila. Ne znam šta mi bi da to uradim kad ih svi mrze, i  mene smoriše, ali bila mi je simpatična. Još mi je i karta bila ispravna te se zavolesmo za ceo život.

Na uglu ulica kod Kalenića, na znaku STOP  (morala sam da fotografišem, nakačim na facebook,instagram i sve te net pupoljke)  predivne saksije cveća nakačene na njega su  blistale . Morala sam da zastanem. Da odustanem od  svih obaveza koji me teraju da žurim nekud.

Bio je to prelomni trenutak.

ZNAK. STOP. UŽIVAJ.

 

 

 

 

Advertisements