Ako ne vodim računa o početku koji ni malo nije zanimljiv počela bih sa „moram li da moram“?

Živim li ili moram li?

Otprilike… moram da se dobro obučem, lepo, u bojama koje me štite. Moram da zaradim, moram da se javim tokom dana onima koji brinu o meni , moram da se slažem s ljudima, moram da slušam, da čujem, da odgovorim, da razmislim. Moram da spremim klopu, moram da perem , da spavam, da čujem sve najnovije vesti. Moram da idem kod lekara, moram da rešim stambeno pitanje moram,moram,moram.

Moram a ustvari u tome nema mnogo onoga što hoću , želim, baš mi sada odgovara.

Ne dam da mi ukrade vlast nad mojim životom ni jedno moram.! Hoću tu jednu jedinu vlast samo za sebe! Ko je većinski vlasnik te teritorije , mog života koji je počeo jednog decembra pre nekoliko decenija sad već?

Sudbina?

OK.

Ali i ta sudbina ima svoju  sudbinu a to ću joj biti ja!

 

 

Advertisements