Oznake


umor

Nikad ne pišemo o umoru mada često o njemu govorimo sa „joooj“ , ili „ne mogu više“, „odoh da spavam“, „samo da se naspavam“, „samo da ćutim i da svi ćute bar petnaest minuta „.

I tako umor ostade negde u zapećku literature iako u njemu provedemo većinu života. Malo je trenutaka kada smo odmorni i opušteni. Ovo je ipak novi vek, vek ubrzanja. Umor je stalan ali je od brzine postao nevidljiv. Nekako je postao novi organ našeg tela. Ima svoj odbrambeni mehanizam, svoje viruse, svoje vitamine za izlečenje, svoju omiljenu namirnicu.

Ipak, još uvek nema neku veliku svoju priču, junakinju, roman. Nema svoju  Anu Karenjinu.

Želim samo da kažem svom dragom Umoru da ga mnogo volim, da je on dokaz da sam još uvek radoznala i živa i da sam s njim ruku pod ruku putovala kroz ovo promenljivo vreme. I da se negde više njega ne stidim, naprotiv ponosim se njime. Hvala mu što dolazi tek posle dosta sati pakla i hvala mu što me pobedi i patosira. I nadam se da se ne ljuti što nekad na suncu uživam i bez njega. On čeka mudro i vrlo mirno i on od mene malo odmara.  Zna vratiću mu se ubrzo.

Advertisements