Nije mi u maniru da stvaram kolumne i komentare ali pošto sam već godinama na takvom poslu da imam odličan pregled moram bar jednom da ispričam ovu priču.

Svakodnevno iz godine u godinu se srećemo sa padom kvaliteta i nivoa u radu i komunikaciji  u svim oblastima jer u našoj lepoj i dragoj zemlji izostaju stimulansi za buđenje a kamoli za pokretanje duha, morala. Čudim se nekad da PR može biti neko ko ima najveći problem u onome što mu je glavni izvor zarade – komunikacija. I tako, nagledah se fantastičnih događaja čije kampanje je vodio neko potpuno neorganizovan sam za sebe a kamoli da stručno mesecima unapred vodi klijenta ka uspehu do vrhunske promocije  dok neki talentovani PR – ovi kubure da uhvate posao, da naplate odlično odrađen posao. Dotle  neki „sinovci“,“tetkina zlata“, “ od strika daleko ne pada“ se prišljamče u veliki projekat i lupaju kao čuveni Maksim  po diviziji. I divizije prolaze, psi laju i evo dogodine njih opet u tom velikom projektu sada osnaženi ni pedalj nisu makli u napretku, samo viču, paniče, kao i oni koji su ih angažovali, sveopšte duboke suze na sve strane, suze neznanja i projekat opet prođe tako kako. Ne znam da li je problem u nosiocima projekata koji ni ne znaju koliko to može biti bolje.

Mene to ne remeti , ništa mi ne pomera u životu. Ali kad mi svakodnevno pred očima bacaju toliki „netrud“ ne znam da li sam besna ili tužna.

Onda najednom zasvetli poneka pro PR zvezdica  i par studenata sa tog smera entuzijasta i malo me ohrabre . Dobar PR ima mir kao ceo jedan HRAM. Tek tada može da savlada sve na putu pune želja,znanja, neznanja, para, nemaštine i da uoči suštinu , najkraći a najefektniji put. I svakodnevno uči, i smeje se i ima svoje slobodno vreme. I ima štit protiv nezajažljive klijentove sebičnosti. Po cenu da se mnogi o taj štit odbiju.

Da nije njih bila bi tačna ona ma to je samo „trange frange“

Advertisements