Možda zavisi od godina. Starim. Pa zaboravljam sve više.

Možda zavisi od tempa. Živim brže od košave i hladno je i meni i onima oko mene. Pa zaboravljam. I važne datume, i pažnju koju sam poklanjala i nežnost koju sam imala…ne stignem, ne setim se svog srca a nije da ga ne dam!

Svako srce dok se poklanja ono raste, jača mu cirkulacija, obnavljaju mu se eritrociti, snažnije je, jače je.

Kad um pretrpan sve izmeša i zaboravlja i ono do čega mu je stalo, srce lupka pa cupka, dosadno mu je, ništa mu nije jasno. Nekad se to naziva „hod u prazno“ ,  „prezupčilo“ , „aritmija“ ,“tahikardija“, „angina pektoris“ .

Zapravo, nema leka medicina. Sve dok živim kao muva. Zujim i ljudi zuje oko mene.

A onda dođe par dana u mesecu kad se svega setim. I smislim čudna iznenađenja puna zaljubljenosti. Srce kao da je stajalo na crti START,  krene da  trči bez zagrevanja. I moj brak postane kao ni jedan drugi.

Lolim.

Advertisements