Mali kamen. Nešto veći. I onaj beskonačni . Ta sizifovska posla sada imaju drugačiji redosled.

Prvo ljudi nađu čoveka sa svilenom kožom, mekim srcem, blagim smeškom. Stave mu mali kamen u džep , krišom. Taman toliko da se pod njegovom težinicom saplete i skotrlja i ne smeta im više. Kad taj prostor oslobode uzimaju nešto veći kamen . Spremljen je za one koji već dugo posmatraju i shvataju kako oni trpaju kamenčiće ljudima u džepove i kotrljaju ih u praznine , daleko . Oni znaju i vide da će im u torbe biti zatvoren taj nešto veći kamen kad-tad i otuda ćute , ne upozoravaju one blage i neoprezne ljude koji neprestano dolaze i nestaju. Oprezni izbegavajući nešto veći kamen su ućutkani i mirni. Sizifovski tip ljudi ,ah, kako je to sada trans-formisano!

Sizif 21. veka mirno sedi , pije kaficu i igra se kamenčićima.

Najveći kamen čuva u svom srcu .

I možda ga upotrebi baš na vama uskoro.

A mi smo se kao deca tek igrali klikerima .

Advertisements