Muče me reklame, nemaju  smisla, ništa prodati neće,  a kradu dvadeset minuta (u cugu)  filma koji hoću da pogledam jednom u nedelju dana na TV-u. I evo, opet sam zaboravila koji sam film počela i da gledam. Kako je propao rokenrol  – kako je propao film danas…ugasih televizor i pređoh na drugu vrstu  ekrana – PC. Ma da nije ipak ovo neka bolest? Zavisnost od ekrana?

Kada sam se juče pogledala u ogledalu glava mi je ličila na HUAWEI tablet a šminkanje na brzi touch screen prelet preko menia. Koja je ovo dijagnoza?

Hej, pa to si ti, rekoh sebi, ona ista koja je vijala po Trim stazi na Košutnjaku, ona ista koja je navijala na hipodromu za Karolinu, najbolje grlo , najlepše grlo na našim stazama, ista ona koja je …milion stvari bez ekrana, punog srca. Imam li ja još uvek dušu, mogu li je preneti  – send via bluetooth ?

Muči me da ne nestanem u vašem blogu, kidnapuje me nečiji twit i kvit, postanem reklama na fejsu. Pa, čudni putevi duše završe tako što  sutra uključim TV i dok gledam film počne  džingl „Chipsy sa raznim ukusima“ i moja duša gricka …odande – send via multimedia. UH!

Advertisements