Neka je došla zima. Vreme joj je. A mračno je napolju. Osećam se umorno ali neka to je prirodno. Kiša kad pljušti i ništa tanko i svileno ne mogu da obučem   nervozna sam zbog toga. Neka i to je prirodno i kiša i da me sve to  nervira. Oraspoloži me kad se  kaljeva peć usija i kad mi se od vetra pomodrele usne  ugreju. I kad sama na miru podgrejem i posrčem riblju čorbicu. Počnem da čitam knjigu i zadremam. Ah , to!

A onda počne da zvoni…

I kao da mi neko prežvrlja crtež …

 

 

Advertisements